Welcome
Home
Kontakt


KATEGORIJE

PRETRAGA
Pronadji
sve reči
bilo koju reč
kompletnu frazu
Prikaži


Bez slika



Design by Art4m 2005.
Copyright © Info-Tours.NET 2005.
Home > Najave - SULUV: dve izložbe u januaru 2020.
SULUV: dve izložbe u januaru 2020.
Izložba slika Ljubice Tucakov pod nazivom Lični prostor tela; Izložba radova novih članova SULUV 2020.... Izvor: SULUV

Dve izložbe u januaru 2020.

Petak, 17. januar 2020, 20 časova
 
Ljubica Tucakov / Lični prostor tela
 
U petak, 17. januara, u 20 časova, u Galeriji SULUV biće otvorena izložba slika Ljubice Tucakov pod nazivom Lični prostor tela. Izložba će trajati do 31. januara 2020. godine.

Izložba Lični prostor tela nastala je sa idejom reprezentacije tela i njegovog jedinstvenog ličnog prostora. Predstavljanje ljudskog tela bilo je uvek neiscrpna tema slikarstva. Način na koji je ovde prikazano predstavlja jedno novo sagledavanje, kako tela, tako i prostora u kojem ono obitava. Fokus je na usamljenom telu okruženom jednostavnim ličnim prostorom. Ovo istraživanje pokušaj je predstavljanja onoga što nije u realnosti okom vidljivo – ličnog prostora koji je uvek sa nama bili mi svesni njega ili ne. U današnjem, nikad bržem i lakšem menjanju mesta, lični prostor je taj koji ostaje stalno sa nama. Rezultat ovog istraživanja jesu slikarski i digitalni radovi koji na različite načine daju rešenje ove teme. Glavni opus rada jesu slike na platnu, dok ih digitalni radovi prate i dopunjuju.
Autorka

Ljubica Tucakov rođena je 1994. godine u Novom Sadu. Završila je srednju školu za dizajn Bogdan Šuput, odsek likovni tehničar. Nakon završetka srednje škole, 2013. godine upisuje Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo u klasi profesorke Bosiljke Zirojević Lečić. Posle uspešno završenih osnovnih studija 2017. godine upisuje Master akademske studije slikanja pod mentorstvom profesorke Lidije Marinkov Pavlović i završava ih 2019. Dobitnica je nagarade za najuspešniji maturski rad-likovni tehničar Udruženja primenjenih umetnika i dizajera Vojvodine za 2013. godinu. Takođe dobitnik je i dve stipendije Dositeja za 2017. i 2018. godinu, koju dodeljuje Fond za mlade talente ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Pored samostalne izložbe Lični prostor tela predstavila se i na brojnim kolektivnim izložbama.


 Lični prostor tela, 2019. (poliptih,75x160 akril i ulje na platnu)

NAJAVA | SULUV.ORG

Sreda, 22. januar 2020, 20 časova
Kulturna stanica Svilara (Đorđa Rajkovića 6b, Novi Sad)
 
Izložba radova novih članova SULUV 2020.
 
U sredu, 22. januara, u 20 časova, u KS Svilara, biće otvorena tradicionalna izložba radova novoprimljenih članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Izložba će trajati do 26. januara 2020.

U 2020. godini SULUV je primio 24 člana:

Saša Vasiljević, Ljubica Tucakov, Rade Tepavčević, Ljubica Stojanović, Ivan Perak, Magdalena Pavlović, Ana Novaković, Jovana Milosavljević, Doris Milešević, Nemanja Milenković, Darija Medić, Tatjana Marticki, Dejan Krstić, Aleksandra Kovačević, Irena Kovač, Miloš Gavrilović, Lili Bunjik Eros, Tamara Dragan, Zorana Đaković, Milena Cvetković, Sanja Anđelković, Braco Azarić, Maja Gajić, Sonja Radaković.

Novi članovi – novi pogledi
Slavica Popov, istoričarka umetnosti
Poslednjih godina primetna je sve veća zainteresovanost umetnika za članstvo u Savezu udruženja likovnih umetnika Vojovodine. Evidentno je da je Udruženje poslednjih godina prilično angažovano kako na promovisanju savremene Vojvođanske umetnosti tako i na transformaciji samog Udruženja u programskom, finansijskom i organizacionom smislu. Ove promene kao i njeni rezultati uslovili su sticanje poverenja u Udruženje kod umetnika različitih generacija, pa će u 2020. godini Udruženje imati 24 nova člana. U umetničkoj praksi novoizabranih članova prisutan je široki raspon vizuelnih medija, od tradicionalnih slikarskih i vajarskih tehnika do performansa i savremenih novih medija, kroz koje istražuju različite društvene, ekonomske, sociološke i druge teme. Štafelajnoj slici ostaju dosledni Braco Azarić (1951) koji ekspresivno slika pejzaže i motive iz seoskog života, zatim Saša Vasiljević (1970) i Miloš Gavrilović (1993) koji se, zasebno prateći ličnu poetiku, bave estetikom ružnog, slikajući nasilne scene odnosno zastrašujuće nadrealne kompozicije, dok Zorana Đaković (1994) u svojim slikama predstavlja fantastične predele slikane jarkim bojama. Dejan Krstić (1994) i Lili Bunjik Eros (1983) istražuju psihološka stanja u okviru portreta, Krstić koristi postupak hiper realizma slikajući predimenzionirane portrete, dok Bunjik Eros vešto koristi tehniku akvarela koja joj omogućava dozu lirske intimnosti u radovima, a opet iznenađuje dominacija neutralnih boja sa mrljama na licima portretisanih. Rade Tepavčević (1994) i Nemanja Milenković (1996) u svojim radovima kritikuju savremeno društvo istražujući odnos ljudi prema životinjama. Tepavčević na neutralnoj pozadini pojednostavljeno slika uglavnom pse u određenim kontekstima koje često upotpunjuje tekstom, dok se Milenković pored slike bavi i crtežom, instalacijom i intervencijom. Ljubica Tucakov (1994) takođe na neutralnoj površini slika aktove na kojima istražuje žensko telo i njegov prostor. Slike Jovane Milosavljević (1996) i Maje Gajić (1991) često izlaze u treću dimenziju. Gajić gradi sliku od drveta, i to kombinujući širok spektar grančica od svetlih do ugljenisanih, dok Milosavljević u svojim slikama predstavljena apstraktne pejzaže a trodimenzionalnost postiže upotrebom konca. Aleksandra Kovačević (1990) kroz slike istražuje skulpture i spomenike, odnosno skulptorske materijale, dok Tamara Dragan (1990) skulptorski materijal koristi za građenje slika sa geometrijskim kompozicijama. Vajarka Magdalena Pavlović (1989) izrađuje skulpture uglavnom u kovanom limu balansirajući između figuracije i apstraktnih formi. U radu Milene Cvetković (1990) i Tatjane Marticki (1996) dominantna je grafička tehnika kolografija i linija kao struktura rada. Ivan Perak (1993) je takođe posvećen grafičkom mediju vešto predstavljajući arhitektonske elemente koji u sebi nose draž renesansnih crteža ali i nadrealne atmosfere. Ljubica Stojanović (1986) kroz digitalnu štampu i crteže istražuje različite nivoe svesti predstavljajući bube koje aludiraju na Rošarhove mrlje i mandale, dok Doris Milešević (1990) kroz fotografiju predstavlja detalje urbanih predela u kojima pronalazi likovnost. Pet umetnica Irena Kovač (1992), Sanja Anđelković (1991), Darija Medić (1986), Sonja Radaković (1989) i Ana Novaković (1987) koriste svaka u svom radu raznovrsne medije i umetničke strategije prisutne u savremenoj umetničkoj praksi vešto fluktirajući u skladu sa idejama koje prezentuju, a koje se često tiču identiteta, roda, ličnih i društvenih odnosa.
Raznovrsnost umetničkih senzibiliteta i poetika, kao i medija izražavanja prisutna je kako kod novih članova Udruženja tako i kod onih nekolko stotina koji su već duže vreme njegovi članovi. I te razlike i njihovo prihvatanje jesu osnovna snaga Udruženja koje postaje mesto gde se kreativno sudaraju najraznovrsnije umetničke forme izražavanja iz kojih mogu proisteći različita razmišljanja, stavovi i pogledi na budućnost.