POSLODAVCI NE DAJU RADNICIMA ODMOR

"Zaposlen sam dve godine u privatnoj firmi. Ali mi poslodavac ne da da koristim godišnji odmor. Odmor piše samo na papiru, na posao dolazim normalno (M.N.32)...

Ta priča slična je mnogima u Srbiji. Naime, svega 42 odsto radnika ima na raspolaganju 20 zakonskih dana za odmora, a 13 odsto ljudi nema godišnji odmor, pokazalo je istraživanje sajta za zapošljavanje „Infostud”.

Zakonom o radu propisano je da zaposleni stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada i ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora se dostavlja zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja odmora. U nekim firmama odmor može da traje i duže od 20 dana po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme ili na osnovu drugih kriterijuma propisanih ugovorom o radu.

U Inspektoratu za rad kažu da ima pojava da poslodavci ne donose pismena rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, već se pravo na odmor usmeno odobrava.

"Takođe je prisutna pojava da se ugovorima o radu utvrđuje pravo najčešće na zakonski minimum od 20 radnih dana, pa se u praksi zaposlenima ne daje da koriste prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od najmanje tri radne nedelje, već po nedelju dana u delovima. Inspektorat za rad će preko svojih odeljenja tokom ovog i narednog meseca, u sklopu redovnih inspekcijskih nadzora intenzivirati nadzor i nad primenom odredaba Zakona o radu kojima se uređuju pitanja godišnjeg odmora", navodi Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad.

Zakonom nije predviđena obaveza donošenja godišnjeg plana korišćenja godišnjih odmora za sve zaposlene, već poslodavac odlučuje u kom će periodu zaposleni koristiti godišnji odmor. Ali, prethodno treba da se konsultuje s njim o vremenu korišćenja odmora i ukoliko postoje mogućnosti, njegove potreb e treba da ispoštuje.

Ukoliko poslodavac ne omogući zaposlenima korišćenje godišnjeg odmora do kraja tekuće godine i 15 dana pre početka odmora ne donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na odmor i u tim slučajevima se podnosi prekršajna prijava protiv poslodavca.

"Zakonom o radu za prekršaj je propisana novčana kazna u iznosu od 400.000 do 600.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, u iznosu od 20.000 do 40.000 za odgovorno lice u pravnom licu. Novčana kazna u iznosu od 100.000 do 300.000 propisana je ukoliko je poslodavac preduzetnik", navodi Ristanović.

Ali od propisane kaznene politike nema mnogo vajde. Praksa pokazuje da sudije izriču mnogo niže sankcije, pa i ne čudi što se radnici plaše da prijave gazde.