MENJA SE POTPUNO CENTAR BG; I ŠTA JE VRABAC SERVIS
Izvor:Tanjug

Centralna gradska zona u Beogradu doživeće značajne promene u narednih pet godina, kaže gradski urbanista Milutin Folić.

Vrabac servis, nadgledanje ulaza u pešačku zonu, kao i snabdevanje prodavnica u jutarnjim satima, samo su neke od izmena, a kaže da nijedna tačka od "šetališta" neće biti udaljena više od 200 metara od najbliže saobraćajnice.

Promene će doživeti deo grada oko Knez Mihailove ulice, ka Obilićevom i Kosančićevom vencu, sve do Savskog šetališta, a kako kaže Folić za Večernje novosti, informaciju da šetališta neće biti udaljena više od 200 metara od najbliže saobraćajnice potvrđuju detaljne studije.

Za saobraćaj, kako navodi, ostaju prohodne Pop Lukina, Brankova, Maršala Birjuzova do garaže, Carice Milice, Nikole Spasića, Čubrina i Ivan-begova, i na njima će biti parking mesta.

"Ovim je prilaz pešačkoj zoni obezbeđen", rekao je Folić.

On je dodao da se oko cele pešačke zone postavljaju potapajući stubići, koji će po potrebi biti spuštani, pa je prilaz kolima hitnih službi omogućen. Svi ulazi u „centralno šetalište“ biće nadgledani 24 časa, a u okviru Sekretarijata za saobraćaj postojaće služba koja će pratiti ulazak i izlazak vozila.

Kaže da će snabdevanje prodavnica b iće moguće samo od 6 do 10 sati ujutru, i to vozilima težine do 3,5 tona, a vozila koja se nađu u pešačkoj zoni van ovih termina, biće višestruko kažnjavana kada ih podigne služba „Parking servisa“.

U vanrednim slučajevima u zonu će moći da uđu i teži kamioni, ali po dobijanju dozvole Sekretarijata za saobraćaj.

ZAŠTO PLAĆAMO RAČUNE I KAD RASKINEMO UGOVOR?
Izvor:Politika

Da li se može smatrati nepoštenom poslovnom praksom to što nam telekomunikacione kompanije naplaćuju usluge i posle prevremenog raskida ugovora?

Zašto nam telekomunikacione kompanije sa kojima smo potpisali ugovor za kablovsku, internet ili mobilni telefon na, recimo, dve godine i posle prevremenog raskida tog ugovora naplaćuju usluge, bez obzira što ih više nećemo koristiti, pitanje je koje naši sugrađani često postavljaju.

Zbog ovakvog odnosa sa operatorima korisnici se često i kada su nezadovoljni ustručavaju da ugovor raskinu pre roka, jer bi na taj način praktično bili prinuđeni da uvećaju svoje troškove, piše Politika.

Odlazak od jednog operatora košta, pa gotovo koliko i ugovor sa novim čije usluge želimo da koristimo.

Sa ovakvim pitanjima suočavaju se i organizacije potrošača koje, kako kažu, svakodnevno imaju slične pritužbe. Sa druge strane kompanije koje pružaju usluge imaju svoje objašnjenje. Kako kažu, svaki korisnik je, prema zakonu, najpre obavešten o uslovima ugovora, a onda je i potpisao isti u kom su navedene sve njegove obaveze, pa i one koje mora da ispuni ukoliko iz nekog razloga napušta svog operatora.

KUĆA 5.000 €, DŽIP 6.000, KAKO KUPITI ISPOD CENE
Izvor:Blic

Osim stanova i kuća nad kojim je aktivirana hipoteka, na aukcijama se prodaju i muzički uređaji, gardaroberi, a može da se kupi i brod restoran, pa čak i sauna.

Iz godine u godinu raste broj aktiviranih hipoteka. Najveći broj, što je logično je u Beogradu, a slede Novi Sad, Niš i Subotica. Međutim, nema grada u Srbiji gde nije aktivirana barem jedna hipoteka. Od januara primetan je trend rasta takvih oglasa za tri do pet odsto. Sve više se oglašava i prodaja imovine firmi u stečaju.

"Banke iz našeg iskustva za prodaju založene nepokretnosti okreću se tek kao poslednjoj i nužnoj meri, a u međuvremenu sa dužnikom pokušavaju da postignu dogovor", kažu iz "Doboša", sajta koji je specijalizovan za prodaju takvih nekretnina, ali i imovine firmi u stečaju.

Takva nekretnina prodaje se na usmenom javnom nadmetanjem u sudu, mada dogovor o prodaji može biti i neposrednom pogodbom. Da bi učestovali na javnom nadmetanju, međutim potrebno je da zainteresovani položi jemstvo.

Prodaja se najčešće obavlja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Vrednost nekretnine se utvrđuje u visini tržišne cene na dan procene, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka.

"SMANJILI STOPU NEZAPOSLENOSTI ALI NIJE DOVOLJNO"
Izvor:Tanjug

Ministar finansija Dušan Vujović osvrnuo se na problem stope nezaposlenosti, navodeći da je u Srbiji ona smanjena sa preko 25 posto na 13 procenata.

Kako je rekao, to govori da je trend nesporno pozitivan, ali da taj procenat nije dovoljan, jer je i dalje reč o dvocifrenom iznosu.

“Što je najvažnije, ta cifra ne uključuje one koji su odustali i otišli da traže posao u belom svetu, pogotovo onaj deo tih ljudi koji ima visoko obrazovanje i koji je sposoban da podiže produktivnost.

Sve fabrike koje su proteklih godina u Srbiji otvorene će imati smisla, smatra Vujović, jedino ako uspeju da održe korak sa rastom produktivnosti u svetu.

"Deo te produktivnosti zavisi od naše sposobnosti ovde u regionu da uspostavimo neke ekonomske i finansijske veze, koje su bile osnov industrijskog, ali i rasta usluga, koje možemo da pružamo jedni drugima u regionu, a ne u Nemačkoj”, poručio je Vujović, primetivši da je sektor usluga potcenjen u našem BDP-u u odnosu na industriju.