Welcome
Home
Kontakt


KATEGORIJE

PRETRAGA
Pronadji
sve reči
bilo koju reč
kompletnu frazu
Prikaži


Bez slika



Design by Art4m 2005.
Copyright © Info-Tours.NET 2005.
Home > Vesti > PISA - 40% PETNAESTOGODIŠNJAKA NIJE POSTIGLO OSNOVNI NIVO PISMENOSTI
PISA - 40% PETNAESTOGODIŠNJAKA NIJE POSTIGLO OSNOVNI NIVO PISMENOSTI | 08.02.2020.
Čak 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo osnovni nivo pismenosti u školi, pokazalo je poslednje PISA testiranje... Izvor:Tanjug

PORAŽAVAJUĆI REZULTATI PISA TESTIRANJA: 40% PETNAESTOGODIŠNJAKA U SRBIJI NIJE POSTIGLO OSNOVNI NIVO PISMENOSTI


Situacija je najgora u trogodišnjim, srednjim stručnim školama, gde 80 odsto učenika nije postiglo taj osnovni nivo.

Rezultati učenika u gimnazijama su mnogo bolji i oni za oko 140 poena imaju bolje rezultate od učenika u srednjim stručnim, trogodišnjim školama.

"Nije to efekat srednje škole, već je to efekat zaostajanja u osnovnoj školi", ocenila je Marija Videnović, PISA analitičarka na konferenciji "Kvalitetno obrazovanje za sve".

Poslednje PISA testiranje pokazalo je da uče nici u Srbiji mnogo više izostaju sa časova i kasne na njih nego njihovi vršnjaci iz zemalja OECD.

"Nedisciplina, buka i nered nisu veći u školama u Srbiji od onih u zemljama OECD-a, ali đaci u Srbiji manje slušaju šta nastavnici na času predaju", navela je Videnovićeva.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da su analize koje su dobijene osnov za planiranje i donošenje odluka u vođenju politike obrazovanja.

Kazao je i da će uskoro biti predstavljena platforma Strategije obrazovanja 2030. i da je urađen ozbiljan plan njene realizacije, te da to neće biti samo "spisak želja".

Dodao je i da danas ulazi više novca u sistem, da se radi na digitalizaciji, da će 2022. godine biti uvedena državna matura.

Akcenat je još i na obukama nastavnika, licenciranju direktora i sekretara škola.

Severin Loanardi iz Unicefa kazao je da je neophodno modernizovati obrazovanje i da za reforme obrazo vanja treba koristiti upravo podatke koji se dobijaju na međunarodnim testiranjima.

"Više nije dovoljno prenositi znanje u školama, već nastavnici moraju da usmere učenike kako da razvijaju kritičko mišljenje, da ih obuče veštinama za buduća zanimanja koja ne možemo da predvidimo kako će izgledati", navela je ona.

Tijana Prokić Brojer, analitičarka PISA 2018, kaže da posle 20 godina od uvođenja PISA testiranja većina zemalja nije napravila pomak napred, već da su čak mnoge zemlje nazadovale.

"Samo neke zemlje su napravile pomak napred, poput Poljske i Estonije. Tome je doprinelo shvatanje obrazovanja kao kolektivne odgovornosti", naglasila je ona.

Dodala je da sistem u Srbiji jeste efikasan, ali da su sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje ograničena. Napomenula je, međutim, da Ukrajina izdvaja slična sredstva za obrazovanje, ali da ostvaruju bolje rezultate.

Preporučila je da Srbija defi niše nacionalnu strategiju, poboljša kvalitet i dostupnost ranog obrazovanja, da poboljša kvalitet nastave i okruženje za učenje, kao i da se uradi revizija nacionalnih standarda i uvedu nacionalna testiranja i u nižim razredima.

Na skupu je predstavljena i studija OECD-a koja se odnosi na procene u obrazovanju u Srbiji. Dejan Stanković iz Unicefa naveo je kao izazove, odnosno probleme obrazovnog sistema u Srbiji ocenjivanje učenika, rad nastavnika, vrednovanje škola i vrednovanje sistema.

U studiji se, inače, navodi da je u školama u Srbiji izražena neravnoteža između ocenjivanja u funkciji učenja i ocenjivanja naučenog, a Stanković je u tom kontekstu pomenuo da treba razvijati znanje i veštine nastavnika kako bi ocenjivanje učenika bilo u funkciji učenja.

Naveo je i da treba razviti koncept novog sistema upisa studenata i da treba dobro razraditi model državne mature.

Nastavi kadar je, kako je naveo, važna karika u obrazo vnom sistemu, te je preporuka Srbiji da se uvede ispit za sertifikaciju nastavnika koji ulaze u nastavu, bez obzira na to koje fakultete su završili.

Važno je, kaže, izraditi jasne smernice i instrumente za procenu rada nastavnika u ustanovi.

"Važno je i stručno usavršavanje unutar škole, kao i da se poveže napredovanje u zvanje sa platom", pojasnio je Stanković.

Gordana Čaprić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kaže da preporuke i infomacije koje su stigle iz analize OECD nisu nove, ali da su važne jer je Srbija želela da čuje nezavisnu, objektivnu, spoljnu ocenu.

"Analiza je važna za nastavak rada na aktivnostima koje će biti prikazane uskoro kroz platformu za razvoj Srategije obrazovanja 2030. U Zavodu se u ovom trenutku radi revizija standarda za osnovno obrazovanje", navela je Čaprić.

Ona je najavila da ćemo imati uskoro paket revidiranih standarda o ključnim ko mpetencijama.

Srbija je, primetila je, svesna da postoji problem sa ocenjivanjem učenika i da svaka druga škola to ne radi kako treba.

"Mi to znamo i radili smo određene obuke. Sve škole biti obučeno za to", navela je Čaprićeva i dodala da su svesni koliko je podrška školama važna.

Ona je podsetila i da su 42 škole ocenjene ocenom dva i da će one dobiti posebnu podršku.