Welcome
Home
Kontakt


Mesta i Regioni

PRETRAGA
Unutar
Kategorije Sela
Svih kategorija
Pronadji
sve reči
bilo koju reč
kompletnu frazu
Prikaži


Bez slika








Design by Art4m 2005.
Copyright © Info-Tours.NET 2005.
Home > Društvo > Mesta i Regioni > Sela > Boljevci
Boljevci English
Broj stanovnika: 4300

Od Beograda udaljeni 28 km., Boljevci danas broje 4300 stanovnika sa 1276 domaćinstava.Izuzetne mogućnosti za izletnički i ruralni turizam.Tri šume, ribnjak, brojni kanali, veoma atraktivna leva obala Save, povezanost mostom sa Obrenovcem ovom delu Srema pruža veliku šansu u turizmu.
Mapa

Ko zna koliko puta po hiljadu godina na ovoj pitomoj zemlji žive ljudi. Sigurno je da tu obitavaju od pradavnih vremena zbog dobrog i prelepog položaja. Kameni šiljak nađen na Vodoplavici svedoči da se ovde čovek zaustavljao i lovio već u prelasku iz starijeg u mlađe kameno doba, pre oko 9000 godina. Najstarije stanište je na Zbegu, pripada Starčevačkoj kulturi, pre oko 6500 godina. Mlađa kultura, Vinčanska, pre oko 5500 godina, otkrivena je u samom današnjem selu, na bregu iznad starog Voka. Bronzano doba, pre oko 4500 godina, u ataru današnjih Boljevaca ostavilo je traga na dva velika lokaliteta: na Pejinom bregu i u samom selu – od Velikog do Malog raskršća pa prema Savi. Shodno slabim materijalnim ostacima iz gvozdenog doba, pre oko 2700 godina, naslućuju se nalazišta na više mesta u ataru Boljevaca. Dolaskom ratobornih Kelta, njihovim mešanjem sa starosedeocima Srema i rubnih oblasti obrazuje se moćno pleme Skordisci pre oko 2250 godina. Značajni tragovi nađeni su na Prekom putu i kod Radio stanice, na Malom Grabovcu i u selu. Rimska osvajanja u vreme imperatora Avgusta (28.p.n.e.-14.n.e.) donose nove oblike kulture. Oblast između Dunava i Save, mnogo kasnije prozvana Srem, pripojena je imperiji u okviru Donje Panonije.
 
Tragovi Rima su na Zbegu, Malom Grabovcu, u selu, na Ekonomiji, Kumši, Velikom Selištu, kod Feneka i drugde. Iz 4. veka je vila rustika nekog od rimskih magnata verovatno iz Singidunuma (Beograda), arheološki potvrđena na Malom Grabovcu. U vremenima koja su poznata kao Seoba naroda, posle 375. godine ovo imanje je razoreno. Iz Seobe Naroda koje zahvata vreme poslednjih decenija 4. pa do samog početka 9. veka, nisu zapaženi znatniji tragovi, osim slovenskih ostataka s kraja 7. i iz 8. i 9. veka. Posle sloma rimskog carstva oblast Srema pored Save pripala je njegovom pohrišćanjenom delu – Vizantiji. Posle propasti Vizantijske misije svete solunske braće, slovenskih apostola Ćirila i Metodija, put ih vodi u Srem, u Mitrovicu (Dmitrovicu) gde su počivali mošti sv. velikomučenika Dimitrija, sada u Solunu. U severnom delu Srema, u brdima, nastanjuju se franački monasi (Fruzi – otud Fruška gora) zasnivajući benediktinske opatije kao protivofanzivu pravoslavnom bogosluženju među slovenima na njihovom, slovenskom jeziku. Smenjuju se Vizantijska, Bugarska i Ugarska vlas u oblasti Srema u kojoj su današnji Boljevci. Arheološki materijal potvrđuje prevlast slovenskog življa na ovom prostoru, od prvih pojava pa do granica savremene istorije. U srednjem veku česte su velike bitke za prevlast na ovim prostorima. Iz izvora saznajemo da je vojska u pohodima prelazila reku Savu u mestu Buciaš, ili Bućaš (Buzias), u predelu velmožde Vida. Prvi pomen utvrde odnosi se na 1071. godinu. Nalazila se na delu obale koju je odnela Sava, naspram Malog raskršća. Još uvek se u obali, pri vrhu, vide poslednji kamenovi. Selo koje je pratilo utvrdu nalazilo se na delu današnjeg, iznad starog Voka. Pod imenom Bućaš naselje se pominje još nekoliko puta. Potvrđuje se arheološkim nalazima. Ovde je bio prelaz preko Save do kog se stizalo sa dva veoma značajna srednjevekovna pravca. Sa Carigradskog druga, sa kog se dolazilo od Braničeva pa ispod Avale prema ušću Kolubare. Dugi put, Srebrenički, kojim su stizali dubrovački trgovci na svojim pohodima preko Bosne Beogradu ili Ugarskoj zemlji. Iz vremena velikih bitaka 11. i 12. veka, između Vizantije i Ugarske, biće da je nekropola (groblje) sa obe strane Glavnog šora, negde oko Malog Raskršća prema Slovačkoj crkvi. Kada je kralj Dragutin dobio grad Kupinik kao miraz uz Ugarsku princezu Katalinu kojom se oženio, u toj oblasti svakako je bio i Bućaš i neki kasniji posedi manastira Feneka. Pod kraj 14. veka pominje se obnova utvrđenja Barič, nalazi se kod Verande. U Turskim tefterima iz 1546. i 1566-1567. godine, staro boljevačko selo pominje se pod imenom Bućavci, a okolina naselja iz tih poreskih beležnica sužavaju položaj sela na područje savremenog od Velikog do Malog raskršća pa prema Savi. Pod tursku vlast selo je svakako potpalo kada i Beograd, 1521. godine. Kada je nastojanjem velikog vezira Mehmed-Paše Sokolovića, pod njegovim srodnikom Makarijem Sokolovićem obnovljena Pećka patrijaršija 1557. godine sa jurisdikcijom na svekolikom prostranstvu turske imperije, Boljevci kao i manastir Fenek potpali su pod staru Beogradsku mitropoliju kojoj je crkvu obnavljao despot Stefan Lazarević. On je u perivoju (baštama) te mitropolije podigao crkvu Tri Jerarha, oko 1408-1410. godine, za sahranjivanje upokojenih beogradskih mitropolita. U nju, danas manastir Fenek, iz Kruševačke pridvorne crkve Sv. Stefana prenosi mošti prepodobne matere Paraskeve (Petke) Trnovske (Epivarske) zasnivajući na taj način u skorije vreme zatomljeni beogradski kult Svete Petke Srpske. O naselju Bućavci zatim se ne nalazi pomena sve do oslobađanja ovog dela Srema od Turaka pod Evgenijem Savojskim. Tada se naselje pominje pod današnjim imenom, najpre oko tursko-austrijske granice 1702., a zatim 1716., kao nastanjeno. Domovni protokol srpske pravoslavne parohije boljevačke iz 1913. beleži da je selo osnovano oko 1730. godine za vreme cara Karla trećeg, što je samo odraz svesti o prilivu novog stanovništva, prebeglih srba posle neuspelog austrougarskog rata protiv Turaka /1737-39) u ljudstvom oslabljeno selo. U jednom popisu stanovništva i pravoslavne arhidijeceze, 14. januar 1733. godine, kaže se za Boljevce da je «crkva stara, od pletera, pokrivena trskom, prokisava na sve strane, trpeza od drveta». To ne sme da čudi pošto se u to vreme u Boljevcima živi u zemunicama a takve su i štale za stoku. Zabeleženo je 1734. godine «započeli su praviti novu crkvu od brvna i pletera u dolji, u pljošti, te im je zapoveđeno da je prenesu gore na breg, ne ushnul to učiniti neće im se crkva osvetiti. Dotle nek idu u manastir Fenek u crkvu i neka im se tamo krste deca». Tada je zabeležen pop Jovan Popović, rođen u selu, kome su i otac i deda popovali u Boljevcima.
 
Posle 1745. za vreme Marije Terezije organizovanje vojne granice u ovom delu Srema napreduje. Boljevci postaju šanac sa kasarnom pešadijske jedinice, danas zgrada Kooperacije. Utvrđene su međe atara. Zlatni krst je postavljen na tromeđi imanja manastira Feneka sa Jakovom i Boljevcima. 1747. saglasno vrhovnoj naredbi, selo je ušoreno a kuće se grade od pletera, naboja, čerpića i tek kasnije od pečene cigle. Narodno-crkvena škola u Boljevcima pominje se po prvi put 1763. godine.

Novi rat Austrije i Turske, 1788-91. donosi nove promene u stanovništvu. U Boljevcima je prelaz preko Save za austrijsku vojsku i za izbegle Srbe tokom i posle rata. U Feneku je smešten vojni štab. Da bi dodatno obezbedile granicu vlasti naseljvaju prve slovačke porodice, istočno od šanca. Posle propasti austrijeke vojne i Kočine krajine sa brojnim srpskim porodicama koje su vojevale protiv Turaka, oko 1791. u Boljevce, iz Sremčice prelazi značajni Đorđe Simić sa bratom. Bio je zastavnik, drugokomandujući u boljevačkoj pešadiskoj jedinici. Njegovi sinovi, Stojan i Aleksa, rođeni u Boljevcima i tu učili bukvar, prelaze u Beograd u službu Kneza Miloša. Kasnije postaju, uz Tomu Vučić-Perišića, ustavobraniteljske vođe. Iz Boljevaca je i deda Branka Radičevića. Branko, kada je dolazio u Zemun, boravio je u Boljevcima kod svojih stričevića.

Temelji crkve položeni su 1797. a završena je 1800. godine. Njen graditelj zidao je crkve u Progaru, manastiru Feneku i zvonik Bogorodične crkve u Zemunu. Po slomu Prvog srpskog ustanka Karađorđe boravi u Feneku. Tokom prve polovine 19. veka sporadično se naseljavaju nove graničarske porodice Srba i Slovaka. U godinama 1847-1849. doseljava se četrdesetak slovačkih porodica, uglavnom iz Pazove. Slovaci u Boljevcima su Evangelici augzburške veroispovesti (Luterani). Na početku nisu imali sveštenika nego je povremeno dolazio iz Pazove. Godine 1891. odvojili su se od pazovačke i pripojili se surčinskoj c.o. kao filijala. Molitveni dom, kao privremeno rešenje, podignut je 1900. sa drvenom zvonicom po strani. Godine 1908. se osamostaljuju u crkvenu opštinu.
Smutna vremena Prvog svetskog rata u Boljevce unose nemire. Dobri odnosi među većinom stanovništva nisu pomućeni. Ujedinjenjem Vojvodine srpske u Kraljevinu SHS, 1918. od naselja koje je bilo u dalekoj provinciji cesarokraljevine Boljevci postaju mesto u blizini prestonice, što im otvara nove mogućnosti razvoja. U novu državu ulaze kao seoska opština sa znatnim imetkom i strogim običajnim pravom koje je obezbeđivalo poštivanje zajedničkog vlasništva. Postojale su dve zasebne školske zgrade, srpska i slovačka, sa po tri prostrane učionice. Takođe i dve zgrade sa po četiri službena stana za učitelje, u centru sela.
 
\"\"Za vreme Austrije, sa Zemunom i Beogradom povezani su železničkom prugom. U poštanskom leksikonu austrougarske imperije nalaze se od 18. veka a poštu sa telegrafom dobijaju kad i železnicu. Električna struja uvedena je 1929. Tada su popločani i trotoari. Zemljoradnja je oduvek bila osnovna grana privređivanja a stoka je držana uglavnom za domaće potrebe, što je podrazumevalo seoskog svinjara, govedara i čobanina. Neka gazde su iamle čopore svinja i stada ovaca. Gvozdeni plug se uvodi oko 1900. a pred Drugi svetski rat u selu naprednije gazde imaju mehanizaciju za konjsku zapregu ili za traktorsku vuču. Veliku ulogu u prosvećivanju seljaštva odigrao je manastir Fenek sa svojim naprednm imanjem, staklenim baštama i ratarskom mehanizacijom kao i propovedima narodu o potrebi uvođenja savremenog oruđa.
 
Drugi svetski rat – nove nevolje i stradanja. Po oslobođenju razvoj zemljoradničke zajednice nije tekao primereno blizini dva velika tržišta – Zemuna i Beograda. Novi propovednici su napustili ideje onih iz Feneka pa su Boljevčani umesto povrća za prestoničko stanovništvo gajili jeftino žito i kukuruz. Seoska sirotinja i nadnčari regrutovani su u radničku klasu, sa redovnim primanjima i drugim pogodnostima. Za njima su pošla i deca seljaka čime je razarana zemljoradnička struktura naselja i norme običajnog prava po kome je zajednica opstajala. Posle rata Boljevčani su sagradili zadružni dom koji kasnije prerasta u Dom kulture, organizaciju sa samofinansiranjem. Od 1957. do kasnih sedamdesetih radi bioskop, sa izuzetnim repertoarom. Šezdesetih do polovine sedamdesetih u Boljevcima su velike igranke, gostiju vodeći pevači i zabavljači. Izgrađena je nova škola (1957) i zdravstvena ambulanta sa službenim stanom za lekara. Asfaltirane su ulice. Izvedena je komasacija atara, to je sve što je rađeno po pitanju poljoprivrede. Po direktivi ledine su ustupljene PKB-u na gazdovanje. Udruženi rad poljoprivrednka poslužio je postizavanju nekih ciljevakolektiva PKB-a a ne razvoju sela i njegove privrede. Sedamdesetih je uspostavljen odličan prigradski saobraćaj Lastinih linija preko Zemuna do Beograda u koji se stizalo za 50-tak minuta. Sadašnje veze su nedopustivo loše. Boljevci od 60-tih godina potpadaju pod Opštinu Zemun i grad Beograd. Od 2004. godine odlukom Skupštine grada Beograda Surčin ponovo postaje opština kojoj danas pripadaju Boljevci.

Boljevci imaju izuzetne mogućnosti za izletnički i seoski turizam.
Od 1931. godine postoji fudbalski klub "Posavac". Od pre Drugog svetskog rata i dva KUD-a, srpski "Branko Radičević" i slovački "Sladkovič".
 
Boljevci danas broje 4260 stanovnika sa 1276 domaćinstava.
2000. godine osnovano je "Zavičajno društvo Boljevci".
 
Ko zna, ali još mnogo puta po hiljadu godina na ovoj pitomoj zemlji živeće ljudi.
 
Tekst: Janko Maglovski
Foto: Vladimir Vasić

Pošaljite svoj komentar ili poruku

Vaš komentar će biti objavljen na ovoj stranici i automatski prosledjen njenom vlasniku, ali pre nego što ostavite komentar molimo vas da pročitate pravila komentarisanja:

Govor mržnje, raspirivanje rasne, nacionalne, seksualne i verske netrpeljivosti, uvrede, klevete i vulgarnosti nisu poželjni na ovim stranicama i moderator zadržava pravo da ih ne objavi.

Mišljenja i stavovi izneti u komentarima nisu mišljenja i stavovi Info-Tours.NET-a.

Izvinjavamo se posetiocima portala Info-Tours.NET što smo zbog čestih hakerskih napada morali da uvedemo sistem zaštite sa sigurnosnim kodom.

 
Vaše ime i prezime * :
E-mail * :
Komentar * :

Molimo vas upišite zbir * :



7ES         NXY      
  7    S    B     1CO
  I   P1O   9C8      
  P    4      P   ME7
  T         RUL      
Polja obeležena crvenom zvezdicom (*) su obavezna.
 
Vaši komentari:
Ja sam Stara Generacija-pre Drugog Svetskog Rata.Dosta sam toga Preziveo,i sada sam se povukao u sebe.Jer kako vidim-a i pricam mojim Mladim Pokoljenjima,kako je to u Stvarnosti sve nekad bilo,a koje sam ja naravno u Mojim Boljevcima prozivljavao. Sada zivim silom Prilika u Tudjini,ali sa Dusom i Srcem sam stalno u Boljevcima.Dolazimo nekolko puta godisnje,da obidjemo Svoje-i svoje Rodjake i Prijatelje,koje je naravno sve manje i manje-neki su vec Poumirali,neki nas plako sami Otudjuju,tako da je sve manje i manje Prijateljstva.Kad god mogu stalno trazim nesto iz mojih Boljevaca-da cujem ili Procitam.Mogu Iskreno da kazem da Stariji su se puno Povukli,kao sa osecanjem,na Mladima Svet ostaje.To je i normalno.Ali bi bilo i Pozeljno da Mladi nesto Vise Slusaju i pitaju o svemu,jer mi Starije Osobe nismo jos potpuno Izlapeli. Zato sada kazem,da Stariji nece vise da Pisu,a Mladi (mozda)neznaju i nece,jer jich mozda to neinteresuje-nego samo Licni Zivot.Ja se za moje pisanje Izvinjavam i molim Koga Toga-da uvek nesto napise o Boljevcima.My napolju cemo biti jako presrecni,kako sam Rekao da cujemo neku Novinu iz naseg Zavicaja. Chvala Bogu da postoji sada ova Strana tako da se mogu Zachvaliti i Pozdraviti moje Boljevcane,i da zajednickim Snagama Unapredjujemo nase Boljevce,jer kako je nekad zamisljeno za vreme Tita,Boljevci treba da sacinjavaju Zelenu Oazu.S Pozdravom.
(, 22.02.2012. 16:41)
Ej Jano, Jano.( Tako ti je nekad govorio Kanjo kad nešto pogrešiš.) Lepo je sto si spomenuo Kelte, Rimljane, Turke, Austijance, Austrougare i ko zna koga još. Omatorio si Jano, postao zaboravan, i izgleda da te mrzi da pišeš. Piši malo o: Slovacima Srbima (starosedeocima), mešovitim brakovima (istinskom bratstvu i jedinstvu ), o tome da Slovačka deca nemaju nikakvu perspektivu u okruženju sa slovačkim jezikom, da ih roditelji masovno upisuju u srpska odeljenja jer im je tamo lakše pošto imaju jednu gramatiku i jedan predmet manje. Piši o dolmi u proleće,topolama i vrbama pored nje. piši o lipama u selu, radnim akcijama branja kukuruza. Nemoj biti lenj. samo piši. Dugačke su noći, i sve duže uz kuvano vino, kuvane ("jareće") šunke, veliki mesec, uz glasan hor raspevanih žaba i cvrčaka i svetlo svitaca. Piši i samo piši. Ipak ovo čitaju tvoji drugovi pa i još poneko, Samo piši!!!!!!! I slušaj samo Vladu Kanića i njegovu pesmu IMA JEDAN KUĆERAK U SREMU. Ja je svakog jutra slušam i... normalno p l a č em.
(, 11.08.2011. 23:50)
boljevci,sta reci o njima kad tu zivim,tu sam rodjena tu udata,zivim na 2 minuta od nautickog sela i mnogi moji rodjaci i prijatelji iz drugih mesta su odusevljeni,nautickim selom i svi ostalim sto ima u nasem lepom selu da se vidi i pokaze
(, 11.07.2011. 14:28)
boljevci' moje selo malo' .zivim daleko...ali secanja na detinstvo tamo daleko.''kuci''...kamo srece da moja deca mogu da zive u boljevcima .....nema mesta na svetu,kao moji boljevci
(marka nedelicki mikush, 01.09.2010. 12:12)
Noz kojiste vi pronasli od Stojana Simica !!!taj noz pripada mojoj majci Ruzici Canic SImic .iz ulice arsala tita 118.Tojemojoj majci cukundedin noz.Noz Vredi dosta,ako mozes kontaktujmena telefon 009964 8293416ja se nalazim u stoholmu .javitese !!!pozdrav Gordana.
(Canic Gordana, 09.10.2009. 22:20)
Super deo Beograda. Nauticko selo koje, cini mi se opstina, gradi na Savi ce biti extra! Na zalost nemam bas mnogo prilika da odem tamo, ali sam ipak bio par puta! Sava, etno kuce, pecanje!!! Volim Beograd jer ima ovakvu okolinu!
(Marko, 04.08.2009. 15:23)
Izuzetne prirodne lepote i ulaganja u turizam poslednje godine su obezvređeni smradom koji se širi sa deponije. Samo jednom nekoga možeš dovesti u taj kraj i nikada više jer asocijacija na doživljaj koji širi nesnosni smrad sa deponije ostaje kao večiti dojam o tom kraju Pozdrav od Ranko
(ranko aleksić, 15.07.2009. 10:01)
Janko!!!! mnogosi Vaznih materijala progutao? ili neznas ili neces da kazes. GORDANA.
(Gordana Canic, 12.06.2009. 14:11)
Sasvim slucajno sam bio u Boljevcima prvi put i odusevio sam se. Dosta je zapusteno ali sa dobrim ulaganjem moze sve da se sredi i napravi odlicna turisticka atrakcija. Pozdrav Zoran.
(Zoran Stefanovic, 11.05.2009. 13:08)
Dali neko ovde cita ove komentare??? Nema nikakve reakcije urednika....molim vas ponovo za pomoc kako naci pesme i igre Boljevackih Slovaka na internetu? Ovo je najbolja promocija ovoga sela...i Slovaci kao komsije koje su ocuvale svoj jezik, kulturu i obicaje, mogu najbolje marketinski podstaci ulaganja u turizam...treba vam tamo neko ko zna kako iskoristiti potencijal stanovnika i podstaci ulaganja a Slovaci, starosedeoci, su bas to sto pravi Boljevce razlicitim od ostalih sela u okolini. Zaustavite ASIMILACIJU i podstaknite ulaganja u marketing o njihovoj kulturi i obicajima, to je ono pravo!!! S' postovanjem Barjaktarevic (Australia)
(Barjaktarevic , 29.03.2009. 12:34)
strávila som tu pred asi 10 rokmi niekoľko dní v rámci pobytu nášho súboru zo Slovenska a musím povedať, že spomienky sú to naozaj krásne.pa
(lalimka, 05.03.2009. 00:37)
Prelepa prica o Boljevcima, ja sam sa ushicenjem citao sa clanovima porodice. Vidim ovde je komentar o pesmama Slovaka....ja se secam nekakve emisije na televiziji Beograd (verovatno stare 30tak godina), gde su bile devojke i zene iz Boljevaca u studiju i pevale. Neko bi morao pronaci ovaj video u arhivi TV Beograd i pokazati danasnjim generacijama a sto da se ne pojavi i na Youtube. Bili bi prelepo.
(Marko Barjaktarevic, 24.02.2009. 10:13)
moja mama radi u ambulanti u boljevcima i cest sam posetioc boljevaca jel mi se svidjaju
(stepanovic, 30.01.2009. 18:04)
Lepo bi bilo kada bi ste snimili i na sajtu ili na youtube omogucili da pogledamo i cujemo prelepe pesme i igre boljevackih Slavaka kojih mora biti u arhivi nekog od clanova Sladkovica. Hvala
(Peter Cervenak, 28.10.2008. 14:58)

Slike