Welcome
Home
Kontakt


Mesta i Regioni

PRETRAGA
Unutar
Kategorije Gradovi
Svih kategorija
Pronadji
sve reči
bilo koju reč
kompletnu frazu
Prikaži


Bez slika










Design by Art4m 2005.
Copyright © Info-Tours.NET 2005.
Home > Društvo > Mesta i Regioni > Gradovi > Niš
Niš English
Broj stanovnika: Preko 300.000

Sedam јe padeža u srpskom јeziku. Duhovite Nišliјe, međutim, tvrde da su oni uspeli da to poјednostave do svega јednog. I dokazuјu to na primeru imena svoga grada: - Ko, šta ( I padež ) – Niš: - Koga, čega (II padež) – Niš: - Kome, čemu ( III padež ) – Niš...

Najstarija sačuvana izvorna pesma iz Niša je – duhovita. O devojci koja se zaboravila: ''Kambana bije...'' Tu je i, opet pesma, opet duhovita, o onom nesretnom kalfi koji ''utopija se baš kod mesto Brzi Brod...'' Pa nezaobilazna ''Niška Banja, topla voda...'' Dakle, Nišlije su veoma spremne da se na svoj račun našale. A šta ide uz šalu i smeh? Dobra zabava, veselje, iće, piće i muzika. Toga je u Nišu, tradicionalno, uvek bilo, toga u Nišu ima, i toga će u Nišu biti.

Niš leži u kotlini dugačkoj oko 44, i nešto široj od 20 kilometara. Dakle, nevelikoj za tako veliki grad. Oko nje su Suva planina, Svrljiške planine i planina Seličevica.  Na mestu gde je grad Niš, od paleolitskog čoveka je uvek bilo naselje. U slojevima bogate istorije Niša vidni su tragovi neolitskog stanovništva, plemena iz bronzanog i gvozdenog doba, Grka, Rimljana... Niš je bio jedan od dva glavna dardanska grada. A Dardanci iz ovih krajeva su učestvovali u navalama sa evropskih obala Mediterana na Egipat faraona, na strani Ahajaca su se borili u Trojanskom ratu.

Odakle ime Niš, to jest Nissa, Nais, Naissus, urbs Naisitana? Šta znači? I, sledstveno tome, reka Nišava, naravno. Da li su ovaj grad tako zvali Dardanci? Ili Dačani, Mezi, Tribali, Skordisci, Iliri...

Nije nelogična tvrdnja da je ime dardansko, i označava ''Vilinski grad'', odnosno, Nišavu, ''Vilinsku reku''. Jer, dolina je ovde rodna i plodna, voda ima u izobilju, termalnih i termomineralnih, lekovitih izvora na sve strane, dakle i zelenila, i svežine, i mira i odmora, a od prvog putnika je bila, isto kao i danas, neizbežna raskrsnica puteva preko koje se povezuju Mediteran i Srednja Evropa, Crno More i Jadran... Put soli, put dragocenih metala, retkih roba, ljudskog duha ... čarobno, vilinski... se i tako zamišlja.

Danas je Niš sa preko 300.000 stanovnika jedan od najvećih gradova u Srbiji, izuzetno jak privredni, kulturni, obrazovni, zdravstveni i sportski centar. Velika je raskrsnica puteva, drumskih i železničkih, tu je i savremeni aerodrom. Niš ima svoj Univerzitet, svoje umetničke Akademije, svoja pozorišta, galerije, u svakoj školi hor na visokom nivou, priznate modne kreatore, međunarodne filmske, pozorišne i horske festivale, Džez festival NIŠVIL, Niške muzičke svečanosti NIMUS, Rok / pop festival NISOMNIA, Sajam knjiga, Međunarodni sajam turizma i ekologije, čuvenu likovnu koloniju u Sićevu, stariju od jednog veka, pa Udruženje zanatlija koje uporno neguje tradicionalne zanate. Nišlijka, Ginisov rekorder, koja i dalje hekla stolnjak već veći od tri stotine kvadratnih metara, nedavno se preselila u Beograd.

Privredno, slavu Niša su pronosile Elektronska industrija, Mašinska industrija, Pivara i Fabrika duvana. A i danas su u vrhu proizvodnja i prerada hrane i izuzetna vina iz niškog regiona. U sportu, Evropa dobro zna za vrhunske timove ''Radničkog'' i ''Železničara'', posebno kada su rukomet i fudbal u pitanju...

Niš je u svetu posebno poznat po činjenici da se u njemu 26. februara 280. godine naše ere rodio car Konstantin, rimski imperator koji je Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvu priznao ravnopravnost sa ostalim religijama u velikom carstvu. Konstantin je posle velikih unutrašnjih ratova i trzavica ponovo ujednio Imperiju. I još, Konstantin je od malenog ribarskog seoceta na obali Bosfora, Vizanta, načinio Konstantinopolis, drugi Rim, drugu prestonicu Carstva. Po tome se deo Rimskog carstva koji je preživeo sve do 1453. godine nazivao Vizantija. Konstantinopolj i Carigrad su starija imena za Istambul, najveći grad Turske, jedan od najvećih svetskih gradova. Zato se nekada govorilo drum carigradski za ono što je danas Koridor E - 10.

Car Justinijan, veliki zakonodavac i obnovitelj Rimskog carstva, vladar Vizantije, u šestom veku je Nišu vratio carski sjaj.

Zatim opet dolazi period stagnacije, pa se oko njega bore Vizantija i Srbija, čiji Veliki župan Stefan Nemanja želi da od Niša načini prestonicu. U Nišu je Nemanja prijateljski dočekao vođu Trećeg krstaškog pohoda, nemačkog cara Fridriha Barbarosu.

Niš je u srednjovekovnoj Srbiji izuzetno važan, ne samo kao tvrđava na velikoj raskrsnici, koja brani jednu od najznačajnijih saobraćajnica Evrope ( dakle, opet E – 10 ), ili privredni centar, već i kao kolevka duhovnosti. U gradu i njegovoj okolini brojni su spomenici iz tog perioda. A neki, poput ''Latinske crkve'' u Gornjem Matejevcu svedoče i o Nišu kao privrednom središtu sa brojnim kolonijama stranih zanatlija i trgovaca sve do druge polovine sedamnaestog veka. Sam grad i njegova bliža okolina čuvaju ove spomenike, a koliko su Nišlije ponosne na svoju istoriju svedoči pažnja s kojom se odnose prema njoj.

Muzej grada Niša je jedan od najznačajnijih i najbogatijih u Srbiji, a osim grada, o svedočanstvima istorije veliku brigu vodi i Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture. Iz široke lepeze tih spomenika, ipak, posebno treba izdvojiti tri - tvrđavu, Medijanu i Ćele – kulu. Niška tvrđava, oduvek centar centra grada, rušena je i podizana bezbroj puta, upućuju arheološki nalazi. A najznačajniji su slojevi iz doba Rima, iz vizantijsko / srpskog srednjevekovnog perioda i sadašnja tvrđava, veoma dobro očuvano tursko utvrđenje iz 18. veka. Radoznalac u tvrđavi može da uživa u šetnji, u predstavama na letnjoj pozornici, u arheološkim nalazima, da kupi suvenir, da razgleda galerije i slikarska ateljea, da se okrepi u lepo uređenim kafićima... Medijana je bila carski letnjikovac Konstantina Velikog, iako je, verovatno, u iste svrhe služila i njegovom ocu Konstanciju, a sigurno i vladarima i velikodostojnicima posle njega. Arheološki je istražen veoma mali deo ovog kompleksa, otvorenog za javnost. Dostupne mozaike, skulpture, ukrasne ograde od kovanog gvožđa i druge pronađene predmete obavezno treba videti.

Ćele – kula je spomenik jedinstven u Evropi. Naime, u Aziji su nomadski narodi imali običaj da prave kule od glava u ratu pobeđenih neprijatelja, a u toku Prvog srpskog ustanka, Turci su, posle bitke na Čegru, 1809. godine, da bi zaplašili Srbe, od glava pobijenih boraca za slobodu načinili sličnu kulu. Ali, ovo jezivo svedočanstvo ratnih surovosti se pretvorilo u spomenik slobodi.

Bubanj je poseban kompleks - spomenik stradalima u drugom svetskom ratu.

Krajem devetnaestog veka i početkom dvadesetog, u doba dinastija Obrenovića i Karađorđevića, Niš je bio alternativna, čak i ratna prestonica Srbije.

No, da se vratimo veselijim temama. Tradicija u Srbiji je sedenje u kafani, ''uz čašicu razgovora''. Tu se sklapaju poslovi veliki i mali, pišu pesme, romani i novinski članci, zaljubljuje i razvodi, komponuje, analiziraju i predviđaju politički događaji ( dva Srbina – tri partije, kaže izreka ), ogovara ( Svoj hleb jede – tuđu brigu vodi... opet izreka...) ... I dobro jede i pije. Tradicija "dobrog jedenja i pijenja", kako Nišlije kažu, čuva se u preko 500 ugostiteljskih objekata. Naravno, sada najviše ima brze hrane i kafića, i dosta mesta za večernji i noćni provod, za žurke, jer Niš ima 30.000 studenata i još više đaka. Dakle, uvek ima solidnih događanja kada se radi o folku, roku, džezu... Ipak, tradicija je tradicija, i stoga u Nišu ima dosta kafana bogatog stola, dobre kapljice i prave žive kafanske muzike. Među njima su kafane duge porodične tradicije koje je pohodilo bezbroj u svetu važnih ljudi, i uživalo u nacionalnim specijalitetima spremljenim na najvišem nivou. Ima ih koje su se posebno opredelile za staru nišku gradsku kuhinju, i, naravno, za roštilj. Niš je, da podsetimo one koji su zaboravili, jedna od prestonica roštilja u Srbiji. Otkud tu ''Mekdonalds''? Ima i dosta picerija, dakle, ono što mladi svuda u svetu vole, vole i ovde. Naravno, ima i drugih sjajnih mesta, i zaklonjenih, i svima na vidiku, sa ukusnom hranom, sa dobrim pićem... A otkrićete i sami, Nišlije vole ljuće... Uostalom, to je jedna od osobina kuhinje ovog dela Srbije.

U niškim hotelima i pansionima ćete se uvek prijatno osećati, bez obzira na kategoriju.

Niš je, da ponovimo, i grad sporta, sa dosta vrhunskih timova i sportista, sa dobrim terenima, solidnom sportskom halom... Ljubitelji paraglajdinga, fri – klajmbinga, speleologije, i drugih ekstremnih sportova u okolini Niša će naći izuzetne mogućnosti za svoje pasije. Baš kao što će i oni koji vole izlet, šetnju u prirodi, lov, sportski ribolov... naći svoje idealno mesto.

Posebna odlika Niša su njegove banje. Za onu veliku, poznatu u svetu, Nišku Banju, za njene lekovite vode, gas i blato zna se hiljadama godina. Iz ove banje je, posebnim cevovodom, lekovitom vodom snabdevan carski kompleks Medijana. Danas je Banja gradska opština, a u njoj moderno lečilište, Institut, koji osim rehabilitacije srčanih bolesnika, obolenja krvnih sudova i posttraumatskih i postoperativnih stanja ima i mnoge preventivne i velnes programe. Institut je naučno – nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Topilo je na drugi način interesantna banja. Ono nema tradiciju Niške Banje, urbana rešenja, ali ima tu prednost da je u sred netaknute prirode. Ispred zgrade banjskog bazena može da se peca krkuša u potoku! Jedno je sigurno: sedam izvora Topila su dokazani u narodnoj i medicinskoj praksi. A gde stanovnici Niša idu na izlet, osim u svoje banje i čuvene vinograde? Izbor je širok.

Sićevačka klisura je kanjon dug 17 kilometara, idealan za kajakaše i rafting, planinarenje i ribolov. Kod hotela ''Sićevo'' su i sportski tereni, a u klisuri se nalazi i preko 20 crkava i manastira velikog istorijskog i kulturnog značaja. Sićevačka klisura je Specijalni rezervat prirode, kao i Jelašnička klisura, sa atraktivnim kamenim oblicima i vodopadima, koja je i utočište biljke prelepog cveta, Ramonda Serbica, starije od poslednjeg ledenog doba.

Cerjanska pećina je riznica pećinskog nakita kakav se retko gde još može naći, i – pećine o kojima smo već govorili: Popšička, Prekonoška i Samar, nalaze se u blizini. Očigledno, ta brda između Niša, Svrljiga i starog puta za Sokobanju, kod Kravlja, pored koga je Banja Topilo, raj su za speleologe.

A poznata niška izletišta Kamenički vis, sa te strane, severno od Niša, i Bojanine vode, na jugu, kada se prođe Jelašnička klisura, u Suvoj planini, su, između ostalog, i sportsko – rekreativni centri sa obiljem terena leti, a ski – centri zimi.

Niš svoj dan obeležava 3. juna. Toga dana se u pravoslavnom kalendaru proslavljaju Sveti car Konstantin i Carica Jelena. Pa, eto, dobrodošli u Niš, lepo se odmorite u Niš, i ponesite lepe uspomene iz Niš.

Autori: Miomir Milić, Voja Ivanović


Pošaljite svoj komentar ili poruku

Vaš komentar će biti objavljen na ovoj stranici i automatski prosledjen njenom vlasniku, ali pre nego što ostavite komentar molimo vas da pročitate pravila komentarisanja:

Govor mržnje, raspirivanje rasne, nacionalne, seksualne i verske netrpeljivosti, uvrede, klevete i vulgarnosti nisu poželjni na ovim stranicama i moderator zadržava pravo da ih ne objavi.

Mišljenja i stavovi izneti u komentarima nisu mišljenja i stavovi Info-Tours.NET-a.

Izvinjavamo se posetiocima portala Info-Tours.NET što smo zbog čestih hakerskih napada morali da uvedemo sistem zaštite sa sigurnosnim kodom.

 
Vaše ime i prezime * :
E-mail * :
Komentar * :

Molimo vas upišite zbir * :



GSP         TRH      
Y      7    P H   O4P
SI1   CT9   3 2      
  U    X    L 7   F99
O6I         D88      
Polja obeležena crvenom zvezdicom (*) su obavezna.
 
Vaši komentari:
Poštovani! Veoma mi je lijepo, kad čitam o istoriji grada Niša.Poslednji put sam bio u Nišu 1974 godine. Vidim da se od tada puno promjenilo na bolje. Jedva čekam , da dodjem u posjet u vaš prelepi grad. Pozdrav iz Slovenije.
(martin, 20.12.2008. 17:17)
Postovani Svidja mi se kako ste opisali istoriju Nisa, dali bi ova stranica mogla da se postavi na prezentaciju grada Nisa www.naissus.info umesto postojece i naravno stavili bismo da ste Vi autori ovog teksta. Srdacan pozdrav Vulic Miroslav 018 203 128
(Miroslav Vulic, 04.08.2008. 00:06)
Super ste
(Milan Randjelovic, 12.04.2007. 12:40)