Welcome
Home
Kontakt


Gradovi

PRETRAGA
Unutar
Kategorije Gradovi
Svih kategorija
Pronadji
sve reči
bilo koju reč
kompletnu frazu
Prikaži


Bez slika








Design by Art4m 2005.
Copyright © Info-Tours.NET 2005.
Home > Društvo > Mesta i Regioni > Gradovi > Dimitrovgrad
Dimitrovgrad English
Zona: Centar

Ovo јe poljoprivredni i stočarski kraј. Ovde su vinogradi i voćnjaci rodni. Ovde su ljudi veoma vredni. Čini vam se da nikada nemaјu vremena za odmor. Zbog toga, valjda, znaјu da uživaјu. Kada nađu slobodnog vremena.

I, stižemo na sam kraj puta po delu Koridora E – 10 kroz zemlju Srbiju. Tačnije, po jugoistoku Srbije. Još tačnije, po Carigradskom drumu. Po Starom putu... Onom kraku koji od Niša vodi ka Sofiji... E – 80.
Znači, stižemo do Dimitrovgrada. Grada koji se pre šezdeset godina još zvao Caribrod. Da li je tu nekada neki car prelazio reku sa svojom svitom i armijama, ili je to bio najpogodniji ''brod'' – prelaz preko Nišave u ovom kraju, ''carski'' prelaz, ili je prelaz ( opet ''brod'' ) na drumu carigradskom...
U svakom slučaju, u starost ovog grada ne treba sumnjati.
Sa istoka Stara planina, to jest Vidlič, njen ogranak, sa zapada Vlaška planina. U sredini pobrđa i plodne doline. Centar svega toga, u Dimitrovgradu.

Kažete ''Dimitrovgrad'', i odmah mislite na granični prelaz ''Gradina'', prema Bugarskoj. Ovaj prelaz je građen sa više traka, kao moderna granična postaja, na kojoj se carinska i pasoška kontrola odvijaju brzo, na zadovoljstvo putnika. Primer može da bude 1975. godina. Tada je preko ''Gradine'' prešlo 5.000.000 putnika! I ima gde da se odmori, zameni novac, pojede i popije, kupi, istušira... Ali, što da se ne zadržimo malo ovde, pre nego što se dohvatimo granice. Dimitrovgrad, u kotlini među planinama, bio je grad sa najviše intelektualaca prema broju stanovnika još u SFRJ. Stoga ne čudi tradicija radio–stanice, pozorišta, Doma kulture. Pa, i treba, kada se sreće svakojaki svet. Tu su građani Dmitrovgrada, svak za svojim poslom. Tu su planinci, kao i svi planinci u gradu – pomalo oprezni, nepoverljivi, stigli da završe neki svoj posao. Tu su putnici, prolaznici, turisti... Ta mešanja i komešanja, kažu sociolozi, utiču na razvoj kulture...
Hotelsko – ugostiteljsko preduzeće ''Balkan'' ima u Dimitrovgradu hotel. Ne preterano luksuzan, ali tu je parking, čiste sobe, sjajna kuhinja... Za sve ukuse. A njihov restoran ''Gacino'' čuven je po izvrsno pripremljenim, ukusnim jelima tradicionalne narodne kuhinje ovoga kraja. Dalje, ''Balkan'' opslužuje većinu potreba putnika na granici, počev od špediterske službe i velikih magacina... 

U samom gradu je crkva posvećena Rođenju Presvete Bogorodice, veoma cenjenom, zapovednom hrišćanskom prazniku u Srba, poznatijem u narodu pod imenom Mala Gospojina. Crkva je stara skoro dva veka, a pažnju ljubitelja umetnosti će svakako privući njen oltar, star koliko i crkva, neki kažu i stariji. Taj duborez je nešto što ostaje u pamćenju za ceo život.
U Vlaškoj planini, da se malo odmaknemo od grada, Vetrena dupka – pećina koja spada među najlepše u zemlji, bogata pećinskim nakitom, a pored nje – prelepo jezero.
Na tu stranu kada se krene, ide se koritom reke Jerme. A to je već kanjon koji krije izuzetne lepote. Reka je bogata ribom, i to je bistra, brza, vesela planinska reka, kraj koje put vodi do jednog od najlepših i najočuvanijih manastira u Srbiji iz srednjeg veka. To je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu, ili, po imenu najbližeg sela – Poganovski manastir.
Nestvarno deluju manastirske zgrade. S jedne strane litice Vlaške planine, s druge – kanjon Jerme ( rekosmo li da je ponornica?). A u maloj ravnici između njih se bele manastirski konaci. Crkvena zvona uznemire orlove na liticama. Manastir ima čudesnu istoriju.Sagradio ga je, zajedno sa ćerkom Jelenom, Gospodin Konstantin Dragaš, moćni vlastelin, carski srodnik, gospodar ogromnih oblasti, i nije žalio truda i novaca da dovede najbolje majstore, da nabavi najkvalitetniji materijal. Očaravajuće freske, izuzetno očuvane, delo su grčkih majstora, ali su nastale stotinu godina kasnije, jer, prvo, u boju pogibe, 1395. godine silni Konstantin, a njegova kći Jelena, žena Manojla II Paleologa, i majka poslednjeg vizantijskog cara, Konstantina XI Dragaša, imala je isuviše drugih muka i briga. Poslednji Paleolog, uočili ste, zvao se po dedi. A, eto, još jedna je to priča o Konstantinu, caru, i njegovoj majci Jeleni. Od Niša do Poganova, od četvrtog do četrnaestog veka. Onaj Konstantin, od majke Jelene, osnova Carigrad, ovaj Konstantin, od majke Jelene, pogibe braneći ga. I sada je običaj da putnici svrate u manastir, i da se odmore kraj velikog srednjovekovnog kamina, čija vatra krepi u hladnim noćima.

Čudesno je delovala mala železnička stanica na drugoj obali Jerme, u fantastičnom kontrastu sa srednjevekovnom bogomoljom. No, prugom uskog koloseka voz više ne prolazi, i stanica je pretvorena u veoma prijatan restoran.  ''Balkan'' iz Dimitrovgrada, uz to, pomaže manastir. A ako dođete u Poganovski manastir na neki veliki praznik, kada se ovde okuplja narod iz okolnih sela, ili ako naiđete baš kada je u toku slikarska kolonija, eto još bogatijeg doživljaja...  Ako nastavimo uz Jermu, uz klisuru, doći ćemo do Zvonačke Banje, stisnute na obronku uz reku, a opet na glasu po lekovitim svojstvima vode. Ovo je banja koja leči većinu nervnih bolesti, menadžersku bolest, neuralgije, poremećaje periferne cirkulacije, povišen pritisak, sve vidove reumatizma... I još nešto, ovde je priroda neuznemirena. Sa terase, iz svoje sobe... možete da gledate kako orao uči svoga tića da leti. Na sto, dve stotine metara od vas. Na dohvat ruke. Šume su ovde pune divljači, reke ribe, livade mirisnog bilja... A severno od Dimitrovgrada, Peterlaška pećina. Neispitana. Opasna. Sa ponornicom. Svih pet (!) njenih ulaza su, za sada, zatvoreni za publiku. I blizu su dva veštačka jezera, takoreći blizanca. Savat 1 i Savat 2. Prebogata jezera šaranom i štukom.  Priroda je, sa koje god strane da pogledate Dimitrovgrad, bila dobrodušna i izdašna.

A da se ne ogrešimo. Crkvu posvećenu Sv. Arhangelu u Boljev dolu, iz XVII veka, oštetile su bujice obližnjeg potoka. Manastir Planinica, u planini iznad Jerme, živopisan je, prelepo, 1606.godine. I, još nije kasno: ako ste željni avanture, fantastična Stara planina vas očekuje raširenih ruku.

A ako ste rešili da nastavite Starim drumom, Koridorom E – 10, novim avanturama i predelima u susret, želimo vam srećan put, lep provod, i prijatan boravak kud god da ste pošli, da u miru i srećno završite posao zbog koga ste krenuli, i da se lepo vratite kući. Nadamo se, naravno, da ćete nas se setiti. Po dobru, i po lepotama sa kojima ste se kod nas susretali. A kada se odlučite da nam ponovo dođete, bilo u prolazu, bilo sa željom da sa nama provedete više vremena, znajte – bićete nam dobrodošli. Setite se, kod nas se kaže: Gost u kuću, Bog u kuću.


Pošaljite svoj komentar ili poruku

Vaš komentar će biti objavljen na ovoj stranici i automatski prosledjen njenom vlasniku, ali pre nego što ostavite komentar molimo vas da pročitate pravila komentarisanja:

Govor mržnje, raspirivanje rasne, nacionalne, seksualne i verske netrpeljivosti, uvrede, klevete i vulgarnosti nisu poželjni na ovim stranicama i moderator zadržava pravo da ih ne objavi.

Mišljenja i stavovi izneti u komentarima nisu mišljenja i stavovi Info-Tours.NET-a.

Izvinjavamo se posetiocima portala Info-Tours.NET što smo zbog čestih hakerskih napada morali da uvedemo sistem zaštite sa sigurnosnim kodom.

 
Vaše ime i prezime * :
E-mail * :
Komentar * :

Molimo vas upišite zbir * :



XEK          6       
  2    P    KS    9RS
RAK   TRT    W       
  K    Q     5    8FW
STC         QO3      
Polja obeležena crvenom zvezdicom (*) su obavezna.
 
Vaši komentari:
Apropo Boljev Dola, rec je o crkvi Sveto Arhangela Mihajla, a ne o manastiru. Po usmenim predanjima mestana ta crkva datira iz XII ili XIV veka, a slike iste mozete naci na http://picasaweb.google.com/despotovski.boljev.do Evo kako jadno izgleda danas.
(Aleksandar Despotovski, 28.06.2009. 23:20)
interesuje me da li postoji jos neki motel ili hotel u Dimitrovgradu izuzev Balkana?Pozdrav
(vesna, 21.06.2009. 19:18)
Interesuje me da li jezera savat 1 i 2 pripadaju pod srbija sume kao i reka ginska,jerma,nisava i zavojsko jezero. I koliki ce biti iznos za dozvolu i gde mozemo da je dobijemo, dali ostaje udruzenje sportskih ribolovaca u dimitrovgradu? POZDRAV!
(gerov sasa , 31.01.2008. 12:41)

Slike