Welcome
Home
Kontakt


KATEGORIJE

PRETRAGA
Pronadji
sve reči
bilo koju reč
kompletnu frazu
Prikaži


Bez slika



Design by Art4m 2005.
Copyright © Info-Tours.NET 2005.
Home > Reportaže > Prvi srpski ustanak u nazivima arandjelovačkih ulica (nastavak II)
Prvi srpski ustanak u nazivima arandjelovačkih ulica (nastavak II) | 07.08.2008.
Lazar Arsenijević Batalaka, Vasilije Stevanović „Saramanda" , Mateja Karatošić, Milutin Savić Garašanin... Autor: Radomir P. Milošević
LAZAR ARSENIJEVIĆ BATALAKA
Lazar Arsenijević, polaznik Velike škole, kapućehaja u Carigradu, popečitelь pravde i prosvete, a uz to i istoričar, jedan je od najznamenitijih ljudi onoga vremena koji je potekao pod planinom Bukuljom. „Ja sam proizhođenjem svojim iz sela Bukovika, u nahiji kragujevčkoj", govorio je o sebi Lazar Arsenijević. Rođen je u selu Bukoviku 1793. godine (neki istoričari navode da je rođen u Zemunu 1795), obrazovannje sticao u Zemunu, a po dolasku u Beograd 1807. godine upiše se i završi Veliku školu, te je posle vršio pisarske poslove i mahom se nalazio uz Karađorđa.
Kada je 1813. Srbija propala i Lazar je prešao u Austriju, a potom u Rusiju gde je opismenjavao decu bogatijih Srba izbeglica. Kada Miloš oslobodi Srbiju, Lazar se među prvima prijavio za povratak u zemlju, ali je dozvolu dobio tek 1827. godine. Po povratku u Beograd obavljao je razne činovničke, ali i državne i diplomatske poslove. Kada se 1828. u Kragujevcu upoznao sa Dimitrijom Davidovićem, ovaj ga, iz milošte, prozove „Bata Laka (Lazar)", te mu taj nadimak ostane, pa ga po imenu niko nije ni zvao ni znao.
Batalaka je sastavio Istoriju srpskog u stanka, što uz dela Vuka Karadžića i Memoare Prote Mateje Nenadovića predstavlja najvažniju građu o tom vremenu pisanu od strane savremenika tih događaja.
Ulica Batalakina (prethodno ulica Bogdana Grujića) se nalazi u kraju Slatina, potes Čairi. U nju se ulazi levo iz ulice Bukuljske - put za Garaše, a potom druga ulica desno.
 
 
VASILIJE STEVANOVIĆ SARAMANDA
Vasilije Stevanović, poznatiji pod nadimkom „Saramanda" učestvovao je u oba ustanka, u Prvom kao običan ratnik, a u Drugom ustanku kao „pomanji" starešina. Za zasluge u vojevanju sa Turcima bio je, u vreme prve vlade Knjaza Miloša, oslobođen plaćanja poreza.
Vasilije je rođen u selu Bukoviku oko 1785, a njegov otac Stevan, po kome se zvao i Stevanović, bio je oženjen Stanom, ćerkom Prote Atanasija Bukovičkog. Priča se u familiji da je Stevanov otac imao dve žene Saru i Mandu, pa su zato Stevana i prozvali Saramanda, te je taj nadimak nosio i Vasilije. Interesantno je reći da je u aračkim i čibučkim tefterima Vasilije pisan i kao Stanin (po majci Stani). Za učešće u Prvom ustanku Vasilija je opremio ujak Prota Atanasije koji mu je dao i konja i oružje. U Drugom ustanku je sve vreme bio uz Miloša. Vasilije Saramanda je bio i veliki junak i veoma snažan čovek. Postoji predanje kako je sa Tešom Obradovićem iz Garaša 1813. pohvatao jednu grupu Turaka koji su zapalili crkvu Bukovičku, pa ih vezali o jedan hrast i ubijali pred crkvom. O tome je ostala izreka: „Teša vuče, Saramanda tuče". Godine 1815. Saramanda je jedan od organizatora Drugog ustanka (bio na skupu u Rudovcima i na Saboru u Takovu), a u vojsci Milutina Savića iz Garaša komandovao je jednom četom. Umro je 1840. godine.
Ulica Saramandina (prethodno 27. marta) se nalazi u kraju Slatina (ranije pripadao selu Bukoviku). U nju se ulazi iz ulice Mišarske (ranije ulica Čede Plećevića) kod Hotela „Izvor", desno.
 
 
MATEJA KARATOŠIĆ
Mateja Karatošić je bio jedan od najbližih saradnika Karađorđevih, ali je učestvovao i u Drugom srpskom ustanku pod Milošem Obrenovićem. Rođen je u selu Košьare oko 1770, u nahiji Kragujevačkoj, a u svim pisanii dokumentima se pominje kao aktivni učesnik u pripremi Ustanka pod Karađorđem. Čak su Karađorđe i njegovi najbliži saradnici neke dogovore uoči Sretenja 1804. godine pravili kod njegove kuće u Košъaru i odatle otišli na orašački zbor. Tom prilikom je Mateja poveo i svojih dvadeset Košъaraca, odabranih junaka. Bio je veliki junak i više puta ranjavan. U borbi protiv Turaka zaplenio je „neki pancir oklop" koji mu je više puta život sačuvao, koji su njegovi sinovci „šćerdali" oko 1847. godine. Umro je pre uvođenja matičnih knjiga (verovatno 1832. godine).
U Drugom srpskom ustanku bio je uz Arsenija Lomu kada je ovaj smrtno ranjen, u Boju na Rudniku 1815. godine. Posle je uz Milutina Savića iz Garaša, učestvovao u svim bojevima, do zaključenja mira.
Mateja je bio bogat čovek i dobar domaćin, imao je čak i svoju vodenicu, ali kada je on ostario, njegovi potomci su bili dosta osiromašili, pa su čak rasprodavali njegovo imanje i oružje koje je „na sablju" stekao. No, kasnije se obogate i postanu opet jedna od najuglednijih familija u Kopljaru i okolini. I danas ima potomaka od slavnog ustanika Mateje Karatoše.
Ulica Mateje Karatošića (prethodno 22. februara) se nalazi u Boškovića kraju, koji je jednim delom u Aranđelovcu, a delom u selu Vrbici. Iz ulice Kosmajske je druga ulica levo.
 
 
MILUTIN SAVIĆ GARAŠANIN
Milutin Savić je jedan od najčuvenijih ljudi svoga doba iz podbukuljskog kraja. Učesnik je oba ustanka, knez jasenički i hadžija, otac Ilije Garašanina, najpoznatijeg srpskog državnika sredinom 19. veka i deda Milutina Garašanina (sin Ilijin), takođe značajne istorijske ličnosti iz vremena Obrenovića.
Rođen je u selu Garaši oko 1762. godine (po aračkom tefteru iz 1825. imao je 54 godine, što znači da je rođen oko 1770), a otac Sava, po kome se zvao Savić, u Garaše se doselio iz Bjelopavlića (Crnogorska brda). Učestvovao je kao dobrovoljac u Kočinoj krajini, a u Orašcu 1804. godine je bio uz Arsenija Loma čijom se sestrom oženio pred Ustanak. Zbog sukoba sa Karađorđem 1812. bila mu je porodica proterana iz Garaša u Beograd, ali se ipak pred propast Srbije 1813. nalazio među ustanicima, paje čak odlazio u manastir Fenek da bi Karađorđa privoleo da se vrati u Srbiju.
Sa Arsenijom Lomom i viđenijim Bukovičanima, Vrbičanima, Garašanima i ostalim narodnim prvacima iz Šumadije pripremio je podizanje Drugog srpskog ustanka i postavljanje Miloša na čelo ustanika. Za prve Miloševe vlade bio je veoma uvažena lično st i knez Jasenički, a kad pod pritiskom ljudi iz Topole i okolnih sela bude smenjen, Miloš ga uzme u Savet i privodi da ode u Jerusalim i postane hadžija. Po odlasku Knjaza Miloša iz Srbije, pristalice kneza Mihaila ga ubiju 1842. godine.
Ulica Milutina (Savića) Garašanina je u naselju Seničani (prethodno pripadalo selu Bukoviku). U nju se dolazi iz ulice Vožda Karađorđa, preko ulice Ilije Birčanina u kojoj je druga ulica desno.