Welcome
Home
Kontakt


KATEGORIJE

PRETRAGA
Pronadji
sve reči
bilo koju reč
kompletnu frazu
Prikaži


Bez slika



Design by Art4m 2005.
Copyright © Info-Tours.NET 2005.
Home > Reportaže > Životinje i njihova mitska uloga u pričama iz gornjojaseničkog kraja
Životinje i njihova mitska uloga u pričama iz gornjojaseničkog kraja | 28.08.2015.
Mitološke priče (ili demonološka predanja) kazivanja su o nečastivim silama, nadstvarnim bićima i pojavama koje su duboko ukorenjene u drevnim predstavama i tradiciji srpskog naroda. One kazuju o susretu čoveka sa ...

Mitološke priče (ili demonološka predanja) kazivanja su o nečastivim silama, nadstvarnim bićima i pojavama koje su duboko ukorenjene u drevnim predstavama i tradiciji srpskog naroda. One kazuju o susretu čoveka sa mitskim svetom demona koji se prikazuju u različitim oblicima (nalik na ljude, u obličju životinja, ili poput neobičnih fantastičnih vizuelnih i čulnih objava). Ova kazivanja su najčešće u prvom licu, ispripovedana kao lični doživljaj i iskustvo, pri čemu je susret s demonskim svetom uglavnom poguban po čoveka, uslovljavajući i posebne promene (fizičke i psihičko-mentalns posledice, pa čak i smrt).U ovakve pojave čovek veruje vekovima i predanja, koja je u šumadijskom kraju podno Rudnika, Venčaca i Bukulje zapisala i uobličila Brezovčanka Branka Maksimović objavivši u knjizi Vujansko perilo, u osnovi su verovanja u postojanje onog drugog sveta, s "one strane života" koji nije izmišljen kao što je to slučaj u bajkama, već označen kao sastavni deo naše svakodnevice i stvarnosti.

Posebnu grupu ovih gornjojaseničkih kazivanja čine priče u kojima su nečastive demonske sile oličene u životinjskom obliku. To i nije neobičnost jer je život u seoskoj sredini nezamisliv bez sveta životinja, te se ta sprega ogleda kroz različite vidove. Čovek (pokojnik) poseduje mogućnost da se preobrazi u pticu ili psa, demonske životinje postaju opasne po ljude, naročito ukoliko pokušaju da se (grdeći ih ili psujući) fizički obračunaju sa njima, zbog čega dolazi najčešće do pogubnog ishoda (čak i u onim situacijama kada junak priče tepa životinji ili želi da je pomiluje) jer se time krši odeđeni kodeks uspostavljenih zabrana u odnosu na svet demona čija je moć znatno veća od čovekove.

Životinje u ovim kazivanjima govore (npr. jare koje ponavlja reči jednog od junaka u priči zabeleženoj od Gojka Ćirovića), a mogu posedovati i osobine drugih mitskih bića i biti i vilovite (kao kobša Šarga iz kazivanja Zorice Marković). Životinje su i čuvari zakopanog blaga, i imaju poseban uticaj na čovekovu svest, dovodeći ga u specifično stanje (primer u predanju koje je kazivala Srbijanka Božić o beloj mački koja na magičan način vlada čovekovim umom i gotovo ga bez svesti vidi kroz neprohodne šumskepredele). One imaju i simbiličku ulogu (npr. kosovać kao stalni predznak smrti u kratkom kazivanju Vere Starčević, ili sovuljaga u nekim drugim zapisima), zatim moć predskazanja određenih prirodnih pojava (u ovom slučaju jagnje u priči "Vesnik oluje" koja je zabeležena od Ilinke Ćirović), predstavljajući i neposredne izvršioce zlih i monstruoznih radnji (iz pripovedanja Dušana Maksimovića o nekakvoj ženi iz Buželja koja se pretvarala u crnu pticu i davila decu po selu).

Može se konstatovati da se čovek s ovim demonima (ptica, pas, jare, kobila, mačka, jagnje, zec) susreće na izvoru, na putu ili raskrsnici, pri povratku iz vodenice, u sopstvenoj kući (kao lokaliteti pominju se Prokop, Kamenička ćuprija, Lipovačko groblje), i to u gluvo doba noći, ali i usred dana (pa čak i uoči velikih verskih praznika, npr. Bogojavljenja). Ljudi pokušavaju da ih se reše tako što će se fizički obračunavati s njima (štapom), ili posegnuti za oružjem (junak priče na Vranjevcu, ali puška neće hteti da opali). Drugi će to činiti vatrom (žena koja spaljuje pticu koja je ušla kroz prozor i staje na dečiju kolevku), ili umanjujući uticaj zlih sila (tako što će se popeti najaram jer se veruje da ovaj dso volovskih kola poseduje posebnamagijskasvojstvazaštite).

U ovom kontekstu treba naznačiti i specifičnu ulogu petlova koji su u narodnoj mitologiji okarakterisani kao nosioci prevashodno pozitivnih (svetlosnih) svojstava, jer njihovim zvukovnim oglašavanjem, u jutarnjim časovima, svako magijsko zlo i negativno dejstvo gubi svoju moć i uticaj. Ovo se povezije sa narodnim simboličnim predstavama o buđenju dana, dolasku svetlosti i začetku dnevnog ciklusa, kojim treba da se nanovo uspostavi ravnoteža u odnosima između prirode i čoveka.

Ivan Zlatković – („Zmajevac“ 1/08)