Welcome
Home
Kontakt


KATEGORIJE

PRETRAGA
Pronadji
sve reči
bilo koju reč
kompletnu frazu
Prikaži


Bez slika



Design by Art4m 2005.
Copyright © Info-Tours.NET 2005.
Home > Vesti > KATRAN IZ PANJEVA STAROG BORA; LOŠA GODINA ZA PČELARE
KATRAN IZ PANJEVA STAROG BORA; LOŠA GODINA ZA PČELARE | 11.08.2020.
Crno zlato cedi se iz panjeva starog bora: nekada su od njega živele mnoge porodice;  Izuzetno loša godina za pčelare: prinos manji i do 80 odsto >> Razni izvori

CRNO ZLATO CEDI SE IZ PANJEVA STAROG BORA: NEKADA SU OD NJEGA ŽIVELE MNOGE PORODICE FOTO
Izvor:RINA

Čajetina -- Otporni Zlatiborci ceo svoj život provode u suživotu sa prirodom, od nje uče, prilagođavaju se, ali i njene potencijale koriste kako bi zaradili dinar.

Tako je bilo nekada, a tako i sad. Samo u zlatiborskim selima još uvek se mogu videti male zidane kućice u kojima se peče katran – magični lek od smole bora koji se koristi i medicini i farmaciji.

Iako je ovaj zanat pri izdisaju, Ljubenko Radović još uvek po šumama traga za dobrim panjem, kako bi od njega napravio kvalitetan katran.

"To je crna tečnost, jakog mirisa i oporog ukusa. Decenijama unazad ovde se peče od panjeva crnog bora i mnogi ga koriste u lečenju problema sa disanjem, kod kožnih infekcija. Ljudi u naše selo dolaze iz svih delova Srbije i kupuju na desetine kilograma, kasnije od toga prave meleme i kreme. Katran se koristi i kao lek za životinje, jer se njim mažu njihove rane i brže zarastaju“, kaže za RINU ovaj iskusni katrandzija iz Jablanice.

U zlatiborskim selima od proizvodnje katrana nekad su živele i prehranjivale se čitave porodice i to je bio glavni izvor prihoda. Sada se velike vatre pale samo u nekoliko domaćinstava, omladina je izabrala druge, kako kažu, čistije poslove.

„Moj otac je imao nas osmoro dece i sve nas je iškolovao praveći i prodavajući katran. Nigde nije radio u fab rici već samo to kod kuće, a živeli smo lepo. Sada samo nas nekoliko se i dalje time bavi, nismo odustali od katrandzijskog zanata, Treba dosta rada, može biti i naprono, ali može da se zaradi. Cena jednog kilograma katrana kreće se oko deset evra”, kaže Ljubenko.

Najviše smole ima u starom stablu, a panjevi crnog bora se vade dve decenije nakon seče. Katran se peče u katranicama. U zemlji se iskopa temelj i na njega se se zidaju oblice u ćerpove koji se oblepe ilovačom. U katranicu se zatim slaže luč, sve to se prekriva otpadom od panjeva i zapali.

"To gori jedan sat vremena dok stvori potrebnu temperaturu. Žar se zažari i kad se počne pokazivati crni dim, pokrivamo sitnom zemljom, zatvorimo plamen i gasimo. Ostavimo samo malo prostora na sredini, da ima plamena kako ne bismo ugasili odjednom”, podelio je Ljubinko tajnu svog zanata.

U Jablanicu po katran i dalje dolaze kupci iz svih delova Srbije, a od nekih 1200 kilograma luča dobije se oko 250 kilograma izuzetnog katrana, pa ako se to pomnoži sa deset evra koliko se kreće cena ove crne tečnosti, računica je jasna, kao i poruka – ko hoće da radi i zaradi uvek ima kako.

 
IZUZETNO LOŠA GODINA ZA PČELARE: PRINOS MANJI I DO 80 ODSTO
Izvor:Tanjug

Beograd -- Pčelari Srbije već su nekoliko šlepera meda prijavili za uzorkovanje što je prvi korak ka izvozu preko pogona "Naš med" iza koga stoji SPOS.

Predsednik Saveza pelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da su šleperi težine 20 tona a da uzorkovanje meda prijavljenog za izvoz počinje od ponedeljka.

"Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je Živadinović za Tanjug.

On kaže da je zahvaljujući pogonu Naš med u Rači u koji je uloženo milion evra sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

"Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", kaže on.

Pčelari će med pogonu "Naš med" moći da prijavljuju tokom cele godine a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Živadinović kaže da je godina zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare.

"Ko god je izvrcao sav med morao je posle medom da prihranjuje pč ele. Biljke su slabo medilo zbog prejakog sunčevog zračenja. Pa je dnevna potrošnja meda po košnici za prihranu pčela bila povremeno i do jednog kilograma posle bagremove paše", rekao je on i dodao da su u tim prilikama dobro razvijena pčelinja društva pojela i do 30 kg meda tokom ovog leta.

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na neki prosek.

"Tržište već odreagovalo, cene meda otišle gore za stotinak pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je on.

Zbog manjeg prinosa on očekuje više falsifikovanog, i meda iz uvoza.

"Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza, i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.

Pogon "Naš med" ocenjuje kao rešenje problema jer pčelari sami plasiraju med koji su proizveli.

" Naš med na tržište stiže bez posrednika. A naš potrošač u Srbiji kada uskoro budemo počeli da punimo med u tegle, imaće punu kontrolu i uvid u to šta kupuje", rekao je on.

Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen.

"Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine on će to moći da kupi u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu. Kako je uopšte takva cena moguća kada je otkupna cena bagremovog meda trenutno 4,67 evra", zapitao se on.

Med iz pogona "Naš med" do građana Srbije stizaće u teglama koje se proizvode na granici Hrvatske i Slovenije, u hrvatskom Humu na Sutli.

"To je živa istina. Jednostavno nema ko da napravi tegle u Srbiji. Staklara u Paraćinu dobila je taj posao, pa nije odgovorila zahtevima je na dan dan kad je trebalo da isporuče robu nisu imali ni crtež za kalup tegle", otkrio je ŽIvadinović.