Ada Ciganlija je izduženo rečno ostrvo nastalo na četvrtom kilometru Save od Ušća u Dunav. Naziv Ciganlija bi mogao predstavljati toponim keltskih reči „singa“ i „lia“, koje znače ostrvo i podvodno zemljiste. Naziv je dočaravao promenljivost vodostaja Save. Pri niskom to je bila Singa, pri visokom Lia. „Singalija“ se vremenom pretvorilo u Ciganlija. Knez Miloš Obrenović je 1821. godine, ostrvo proglasio za državno i narodno dobro, a tako je i ostalo.

Zbog lepote, Branislav Nušić je Adu nazvao „Vodeni cvet“ i tu osnovao istoimene satirične novine. Od tada, pa kroz decenije, Ada je magično privlačila umetnike i pustolove, koji su očarani, na njoj ostajali, bilo kao stvaraoci ili zanesenjaci. Pregrađivanjem desnog rukavca , 1967. godine, Ada postaje poluostrvo, okruženo nasipom i omeđeno Savom sa jedne i Savskim jezerom sa druge strane. Danas, zajedno sa Adom Međicom, Jezerom i delom Makiškog polja, Ada zauzima površinu od 800 hektara. Savsko jezero je rezervoar pijaće vode gradskog vodovoda i spada u zonu najstrožije vodozaštite, jer je od strateškog značaja za Beograd.

Ada je očuvala svoja prirodna bogatstva, koja čine dinamičan ekosistem i predstavljaju ekološku oazu. Gusta listopadna šuma, u kojoj dominiraju hrastovi i brestovi, prirodno je stanište za brojne vrste ptica, pojedinih glodara, insekata, vodozemaca i gmizavaca. Sredinom 20. veka ostrvo je pošumljavano američkom toplom i zelenim jasenom. Videti na Adi srndaća, zeca, lisicu, svakojake „zverke“, pa čak i divlju svinju, i to se dešavalo. U prirodnoj simbiozi flore i faune, ostrva, reke i dva velika jezera, sa osobinama jedinstvenog ekosistema, stvorena je prijatna mikroklima, različita od gradske žege. Još postoje delovi „netaknute prirode“, obrasli divljom vegetacijom. Savsko jezero, koje je dugo 4,2 kulometra i prosečno široko 200 metara, sa dubinom izmedju četiri i šest metara, raznovrsno je poribljeno, a najviše je tolstolobika. U Jezeru žive i veliki somovi, koji nisu opasni po ljude. Vodena trava prirodno prečišćava Savsko jezero, tako što se hrani njegovom vodom vezujući za sebe fosfor, azot i nečistoću. Njenim šišanjem i odnošenjem, Jezero se oplemenjuje nekoliko puta u toku godine. Ono je povezano vodopropusnom branom, na gornjem nasipu, sa Taložnikom, manjim prečišćenim i ograđenim jezerom, koje je u sistemu vodoizvorišta. Iz Taložnika se u Savsko jezero neprestano ubacuje filtrirana voda, dok se pomoću pumpi na donjem špicu, iz Jezera izbacuje voda u Čukarički rukavac. Time je veštački obezbeđena njegova protočnost. Upotreba plovila sa motorom na Jezeru, strogo je zabranjena. Zbog ekoloških razloga zabranjeno je i uvođenje pasa na kupalište.

Potreba da se na Adi Ciganliji uredi najveća velegradska plaža, učinila je da Savsko jezero postane višenamensko. Koristi se za sport i rekreaciju. Na njemu se mnogo puta okupilo više od 300.000 kupača, a održano je na stotine državnih i međunarodnih takmičenja u sportovima na vodi. Zato je sinonim za Adu – Beogradsko more. Na ostrvu je smešteno više desetina registrovanih sportskih klubova. Izmedju jezera i 7,5 kilometara duge, osvetljene šetačke staze, kojom je okruženo, prostire se sljunkovita plaža. Kupalište je jedno od najvećih i najbezbednijih u Evropi, po zvaničnim statistikama. Opremljeno je kompletnom infrastrukturom, javnim kupatilima, tuševima i česmama, čija upotreba besplatna. Opslužuju ga stručne spasilačke službe, nekoliko lekarskih ambulanti, policija, kao i radnici komunalnih službi. Oko njega se razvio urbano - sportski ambijent, ušuškan u zelenilo i travnjake, prošarane pešačkim i biciklističkim stazama od čvrstog materijala. Ada Ciganlija je jedini gradski park u celosti dostupan i uredjen po meri osoba sa posebnim potrebama, koji u njemu imaju obezbedjen toalet, parking prostor, dok su sve staze sa kosim završecima, bez ivičnjaka. Sa više od 50 sportskih terena, Ada je najveći sportski centar u Beogradu, sa jedinstvenim sadržajem. Uredjeni piknik prostor namenjen je paljenju vatre i spremanju roštilja, a izletnici ga koriste besplatno.

Ugostiteljsku ponudu ostrva čine 70 restorana u rustičnom stilu, raspoređenih oko jezera i desetine splavova - restorana na Savi. Posebnu čaroliju doživljavaju vlasnici i posetioci splavova - kućica za odmor, kojih je više stotina duž cele obale. Na samom ostrvu, nalazi se „Ada Safari“, manje jezero poribljeno šaranom, na kojem se redovno održavaju ribolovačka takmičenja. U neposrednoj blizini „safarija“, smešteno je dečje pozorište – igralište „Robinzonovo ostrvo“, koje redovno prikazuje predstave „Život na pustom ostrvu“ i „Robinzon i pirati“. Letnja sezona je vreme kada naročito oživljava scena ispod velikih tribina, gde se održavaju zabavni i kulturni programi i spektakli.

Na ulazu na Adu Ciganliju nalazi se parking prostor za hiljadu vozila, a u Čukaričkom rukavcu smešten je zimovnik za čamce – marina „Ada Ciganlija“. U planu je čišćenje rukavca i izgradnja nove moderne marine, koja će ispuniti svetske standarde. Do Ade Ciganlije se može stići biciklističkom stazom uz desnu obalu Save od Ušća. Od Bloka 70 na Novom Beogradu, celoga dana radi prevoz čamcima, a leti se uvode i tri redovne autobuske linije Gradskog javnog prevoza. Tokom tekuće decenije očekuje se i izgradnja mosta od Banovog brda do Novog Beograda, koji će biti smešten ispod donjeg špica Ade Ciganlije. Sve više, Ada Ciganlija postaje izletište za sva godišnja doba. Mediji redovno prate događaje na Adi Ciganliji i rado o njima izveštavaju.

Dobrodošli na Adu !