Reka Sava je 940 km duga reka u jugoistočnoj Evropi. Nastaje spajanjem reka Sava Dolinka (koja izvire na Kranjskoj gori i spušta se Karavankama i Julijskim alpima na jugoistok) i Sava Bohinjka (izvire južno od Triglava) kod Radovljice i teče na jugoistok pored Kranja, kroz Zagreb glavni grad Hrvatske. Velikim delom je pogranična reka izmedju Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U Dunav se uliva u Beogradu, glavnom gradu Srbije.

Za rečne brodove plovna je od Siska do Beograda. Područje levo i desno od Save naziva se Posavina.

Poreklo Hidronima

Reka Sava je probila svoj današnji tok pre oko 10000 godina, ili na samom kraju poslednjeg ledenog doba. Tada se nekada dugački i jedinstveni masiv razdvojio na tri manje geografske celine, Samoborsko gorje, Medvedicu i Kalnik. Od tog vremena do danas Sava je nataložila ogromne količine šljunka i peska celom svojom dolinom, a ponegde je debljina takvih naslaga i do četrdeset m.

Sava (osn. σα, σως ѕa, sos - jak, snažan, siguran), što je karakteristika ove velike reke. Sava  je snažna reka koja bogu Zevsu (Dunav) naliva nektar i hrani ga ambrozijom, da bi bio besmrtan i natprirodan. Od hidronima Sava vodi poreklo i ime Sabazios (Σαβαζιος), sa Save. U mitologiji Sabazije je tračko-frižansko božanstvo. Njegov otac je Zevs, koji se u vidu zmije sjedinio sa Persefonom, Hadovom ženom u njegovim dvorima kraj reke Stiga. Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik na Dionisa, posebno žene iz prostog naroda. Njegovo ime poistovećuje se sa današnjim gradom koji se zove Šabac.

Najveće pritoke su Mirna, Krka, Kupa, Orljava, Bosut, Una, Vrbas, Bosna, Drina i Kolubara.

Značajni gradovi na toku Save su Kranj, Radeče, Krško, Brežice u Sloveniji, Zagreb, Sisak, Slavonski Brod, Županja u Hrvatskoj, Bosanski Brod, Bosanski Šamac, Brčko u Bosni i Hercegovini i Sremska Mitrovica, Šabac i Beograd u Srbiji.

Površina sliva Save je 95720 kvadratnih kilometara.