Teško da se o jugoistoku Srbije može govoriti kao o području koje se bitno, suštinski, razlikuje od drugih krajeva u Srbiji. I kada govorimo o ljudima, i kada govorimo o istoriji, o geografskim karakteristikama, o vodama... A opet... Prvo, eto, po vodama ... Jer, sav je jugoistok na vodama. Kruševac leži na Zapadnoj Moravi. Blizu njega, kod Stalaća, Zapadna i Južna Morava se sastaju u Moravu, koja je uz Savu, koju ste upoznali kod Sremske Mitrovice i Beograda, najveća desna pritoka Dunava u Srbiji. I, da opet kažemo, Morava je, zajedno sa Vardarom, eografska i kulturna osovina Balkana. Sokobanja i Aleksinac su na Moravici, koja uvire u Moravu blizu Aleksinca. Svrljig je na Svrljiškom Timoku, koji će kasnije postati Beli Timok, sastati se sa Crnim, i kao Timok obogatiti vode Dunava baš kod tromeđe sa Rumunijom i Bugarskom. Niš, Pirot i Dimitrovgrad su na Nišavi, koja se uliva u Južnu Moravu, baš kao i Toplica, na čijim obalama su Prokuplje i Kuršumlija. Leskovac je na Jablanici i Veternici. A one se ulivaju u Južnu Moravu. Na Južnoj Moravi su Vladičin Han, Surdulica i Vranje.A Bujanovac je mesto kraj koga se Moravica ( još jedna ) i Binačka Morava spajaju u Južnu Moravu. Odatle potiče ta velika reka. Fantastična Grdelička klisura na Južnoj Moravi je između Leskovca i Vladičinog Hana. Na E – 75. Ništa manje nije lepa ni Sićevačka klisura, kroz koju prolazi Nišava. Na E – 80. Sve ove vode dobrim delom teku kroz plodne, široke ravnice i kotline. I čine ih rajski bogatim. A nastaju spajanjem veoma brzih, malih planinskih reka, leti skoro nevidljivih, pitomih i dobroćudnih, a u jesen i s proleća goropadno snažnih, ljutih, bučnih i opasnih. Izvori su u celoj Srbiji, pa i na njenom jugoistoku, zanimljivi – u brdima i planinama, i u njihovim podnožjima, u plodnim ravnicama jugoistoka Srbije, bezbroj je izvora. Mnogi od njih su termomineralni, i – lekoviti. A snažni su, jedan izvor ovde često formira rečicu...Te su rečice mamac za sportske ribolovce, a mnogo je ovde voda privlačnih za kanuiste, kajakaše, raftere... Na samom Koridoru E – 10 ima nekoliko jezera. Da sada pomenemo dva, najveća, najvažnija. I ekološki, i privredno, a posebno sportski i turistički. Jer, svako je za sebe doživljaj. To su Bovansko jezero između Sokobanje i Aleksinca, i Vlasinsko jezero na velikoj visoravni iznad Surdulice.
Da govorimo o planinama...
Kruševac – dva Jastrepca, Veliki i Mali. Aleksinac i Sokobanju deli Ozren, a Sokobanja ima i Rtanj i Devicu. Svrljig ima Svrljiške planine i Tresibabu. Niš ima Suvu Planinu. Iznad Kuršumlije je Kopaonik, a Radan je deli od Leskovca, kao što Prokuplje od Leskovca razdvajaju Vidojevica i Pasjača. Leskovac je sred Dubočice, ogromne, plodne ravnice, a ima i planinu Kukavicu, koja natkriljuje i Vladičin Han. Surdulica je između Čemernice sa Vlasinskom visoravni i Vardenika. Vranje i Vranjsku Banju natkriljuje Besna Kobila. Nad Bujanovcem su Rujen i Kozjak. Stara Planina dopire do Dimitrovgrada.
Da govorimo o pesmi, jer pesma govori o ljudima...
U ovim krajevima pesma traži dobrog pevača. I grlo, i osećaj, dušu tananiju od struna najrečitije violine. Ovde ima i nešto praiskonsko utkano u tradicionalnu muziku. Kažu stručnjaci, možete, kroz analizu koju sami vršite, opušteni, zatvorenih očiju, dok tu muziku slušate i upijate, stići do prazvuka, osećaja za ritam i muziku koji je u genima svakog čoveka. Baš kao što je u genima i nagon da se glava drži iznad vode, da se jede... Da govorimo o istoriji, jer je ona sastavni deo priče o svakom čoveku, svakom narodu. Srednjevekovna država je u celoj Srbiji ostavila izuzetne kulturne spomenike. I narodno sećanje na dostojanstvene vladare i vremena. Otud se često srećete sa Nemanjićima, sa Knezom Lazarom i Kneginjom Milicom... A traju podsećanja na Rim i Vizantiju, kroz spomenike, arheološka nalazišta. Na još starija vremena podsećaju nalazišta, ali, često, i običaji očuvani hiljadama godina u pesmi i igri, nošnji, obredima, kućnoj tradiciji... Naiđe se na obred, na ukras, na reč koji povezuju sa pradavnim vremenima...
Da govorimo o jeziku...
Svaki kraj ovde ima svoj dijalekt, a opet se svi dobro razumeju.
Da govorimo o hrani i piću...
U hrani je ovuda zastupljeno mnogo voća i povrća. A začini su lekovito i aromatično bilje brano o Svetom Jovanu, ili na Ivanjdan, to jest – o Jovanu Biljoberu. U celoj Evropi, od paganskih vremena, taj dan podseća na spone čoveka i prirode... Najmirisnije, i najlekovitije bilje izrasta na visokim planinskim pašnjacima, u borbi sa vetrom i kamenom. Ko u ovim krajevima proba tradicionalno spremljenu hranu, neće je zaboraviti. Sanjaće te ukuse i mirise. A još ako je zaliva ovdašnjim dobrim vinima ... Savremeni dijetetičari i nutricionisti su uveli pojmove ''biološki vredna hrana'', ''zdrava hrana'', i slične, misleći, pri tome na pripremanje hrane pri kome se prirodne vrednosti njenih sastojaka tako čuvaju pri pripremanju, da organizam dobija ono što je zdravo, potrebno, dobro... I pri tome priznaju da su takve i recepture i način pripremanja tradicionalne nacionalne kuhinje u Srbiji.
Da još malo govorimo o ljudima...
Oprezni su u prvim kontaktima. Strogo odmeravaju i premeravaju svaki svoj gest, svaku svoju reč, kao i novog poznanika. A ako vam poklone svoje poverenje, otvoriće vam i svoju dušu i vrata svoga doma. Deliće iskreno sa vama i vašu radost i vašu tugu, poklanjaće vam svoju radost kao deca, dostojanstveno će vas čuvati od svoje tuge. Mudri su. U Aleksincu kažu:'' Zla rana zaraste, ali zla reč nikad.'' I još nešto. Budite spremni da se našale na vaš račun. Ali to su ljudi koji će prvo o sebi napraviti vic. I po toj širini se u ovim krajevima meri čovek. E – 10, jugoistok Srbije. Putevi, železničke veze, avionski koridor, reke, planinski lanci, pesma, hrana, mentalitet, istorija... U ratovima rušen, razaran, u miru obnavljan, građen... I još mnogo toga vezuje ove krajeve, i ove ljude. I mnogo je toga što bi i vas posebno moglo zainteresovati. A radoznali duh turiste se nikada ne odmara. Pa i kada se telo odmara, duh traži prilike...
