Ne, nemojte iz Vladičinog Hana odmah ka Vranju... Skrenite levo, u Masuričku kotlinu. Nema zagađivačke industrije, kroz centar teče reka tek sišla sa planine, okolni visovi bogati su šumom, spokoj ... I bezmalo vek stari sanatorijum za plućne bolesti. Spas za stanovnike velikih gradova.
Kulturni centar u Surdulici spada u najagilnije u Srbiji. Izložbe akademskih slikara, zapanjujuće pozorišne predstave. Zar tako odista igraju amateri?
Centar grada je uređen tako da je milina njime prošetati, ili negde sesti, kada sunce počne da zalazi, i kada počnu da se pale kandelabri. Išlo se na spoj, u kontrastu, sa bogatstvom prirode koja Surdulicu okružuje. I ovde priča o maloj varoši, balkanskoj provinciji, gubi smisao, i svoje bitke. Stoga ne čudi da se veliko ugostiteljsko – turističko preduzeće u Surdulici zove ''Evropa''.
No, Surdulica je turisti, ipak, samo lep uvod u ono što ga očekuje kada krene uz planinu, ka Vlasinskoj visoravni. Prepliću se put i reka Vrla.
Četiri hidroelektrane iz sistema ''Vrla'' ostaju, jedna niže druge. I, posle dvadesetak kilometara se stiže na visoravan. I na jezero.

Bespregledna površ na 1300 metara iznad mora, more ogromnih šuma i beskrajnih pašnjaka, obogaćena je i svojim morem. Jezero je veštačko, nastalo je iz potrebe da se napravi akumulacija za hidroenergetski sistem, i prikupe vode sa više od 70 izvora. Međutim, ispalo je, stvorena je bajka.
Ovo je čist, prečist svet. Sa neke druge planete. Prebogat biljnim i životinjskim vrstama, ribom u jezeru, svet za uživanje u svako godišnje doba. Svet koji ljudska ruka nije uspela da ošteti. Čak, stavljen pod zaštitu. Rezervat prirode od izuzetnog značaja. San iz koga se ne sme probuditi. Ako se nekada bude snimao film o Adamu i Evi... eto eksterijera za scene iz Raja.
Naravno, ima turističkih objekata, ima čamaca, ima igrališta, ski staza, kampova i kampinga ... Pomenuta ''Evropa'' iz Surdulice ima ovde svoje objekte, zatim
su tu i drugi ... po našem računu, u hotelima, odmaralištima, kampovima, privatnom smeštaju... može jedno hiljada ipo gostiju. Plus domaći, i osoblje. Plus vlasnici vikendica... Neka bude tri hiljade duša odjednom. Neka bude i pet hiljada. Opet, možete da dan provedete sami, da nikoga ne vidite. Niti vam neko smeta, nit vi nekom smetate. A dovoljno mesta za provod u društvu... I planira se dalja izgradnja. Ali, takva izgradnja da će vam i kroz deset, dvadeset godina ostati na raspolaganju sav prostor koji sada imate, i za telo, i za dušu. Samo što će više sveta moći istovremeno da uživa u ovim blagodetima.

Ovde je uvek sezona. Jer je uvek sezona zdravlja i odmora, sticaanja crvenih krvnih zrnaca, širenja pluća, sticanja kondicije...
Leti – kupanje u jezeru, lov, ribolov, skupljanje lekovitih trava, šumskih plodova, beskrajne šetnje. Jesen je ovde čudesna. Plamti Vlasina u bezbroj boja i tonova, ushićuje, baš kao što i zimi, pod snegom, mekanom rukom smiruje dušu i unosi spokoj. Već proleće niko neće umeti da vam opiše. I njega morate doživeti.
Pecaroši se kunu da u istom danu možeš uhvatiti, u jezeru, potočnu pastrmku, autohtonu vrstu, i dve ''uvozne'' – ohridsku i kalifornijsku! Lovci se hvale znamenitim trofejem – vučijom kožom!
A ploveća ostrva na jezeru, tačnije, ploveći šumarci... A sabori trubača, kada odjekuju šume, polja, jezero... narodne svečanosti, kada sve vrvi od prelepih nošnji, i kada je greh ne probati jela iz ovog kraja, spremljena na otvorenoj vatri, hranu koja kao retko gde na svetu može da se podiči imenom ''zdrava''. To je jako kalorična hrana. Ali, ovde se kalorije mnogo više i brže sagorevaju nego što mogu da se unesu. Reči kao što su, na primer, ''trigliceridi'', ''arterioskleroza'', ''povišen pritisak''... ovde, jednostavno, ne postoje.
Dvadesetak kilometara na istok od jezera su Strezimirovci, i granični prelaz ka Bugarskoj. Prolazi se kroz selo Klisuru, u kome je interesantan spomenik iz prošlosti - očuvana tvrđavica, ''kula'' iz turskih vremena. A blizu Klisure je selo Palja, gde je u brdu, ispod jedne šumice, manastir posvećen Presvetoj Bogorodici. Ko uspe da ovom sakralnom objektu odredi starost...
Ali, mi nastavljamo prema jugu.

Dakle, nazad u Surdulicu, pa u Vladičin han...