Samo tokom februara i marta Vlada Srbije donela je 40 rešenja o utvrđivanju javnog interesa sa eksproprijaciju nepokretnosti na određenim područjima. Između ostalog, i za eksproprijaciju imovine u blizini Slavije u centru Beograda zbog izgradnje pešačkog koridora kod trase metroa. Imovina se, osim za izgradnju metroa, ekspropriše i za druge investicije u kojima je utvrđen javni interes - od EXPO 2027, preko Beograda na vodi, do izgradnje puteva, koridora, pruga. I kod svake eksproprijacije predviđeno je da se vlasnicima imovine koja se oduzima isplati - pravična naknada. Šta to znači?
Eksproprijacija, kako za portal N1 objašnjava advokat Svetlana M. Jović, predstavlja zakonom uređeni postupak prinudnog prelaska prava svojine iz privatne u državnu.
Sprovodi se kada za to postoji javni interes što se utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade na osnovu Zakona o eksproprijaciji.
„Nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne“, predviđa Zakon o eksproprijaciji.
A šta je to tržišna vrednost procenjuje se na osnovu podataka Poreske uprave Srbije.
Upravo zato se često u praksi i dešava da vlasnici smatraju da je naknada koja im se nudi na ime eksproprijacije njihove kuće ili zemljišta – isuviše niska i i te kako manja od tržišne.
U tom slučaju, preostaje im samo da svoja prava traže – na sudu.
„Ukoliko se nekome ekspropriše imovina iz razloga proširenja puteva, izgradnje železnica, mostova, škola, ustanova , aerodroma, stambenih kompleksa ili iz bilo kog drugog razloga, iz opštine će kontaktirati vlasnike i ponuditi im iznos naknade. Ako vlasnici ne žele da je prihvate jer smatraju da je iznos koji im je ponuđen nizak, u tom slučaju upućuju se na sudski vanparnični postupak gde će se angažovanjem stručnih lica i sudskih veštaka utvrditi pravičan iznos naknade“, objašnjava Svetlana M. Jović.
Vlasnik kome je utvrđen iznos naknade, i koji nije pokrenuo vanparnični postupak radi utvrđivanja pravičnog iznosa naknade, a dogodi se da mu ona ne bude isplaćena – ima rok od 10 godina da pokrene postupak za prinudnu naplatu.
Međutim, prema rečima naše sagovornice, drugačija je situacija sa nekadašnjim vlasnicima eksproprisanih nepokretnosti kojima nikada nije utvrđeno pravo na naknadu.
„Pravo na utvrđenje naknade za eksproprisanu imovinu nikada ne zastareva. To znači da vlasnici kuće, zemljišta, ili bilo koje druge eksproprisane nepokretnosti, koji nikada nisu dobili utvrđeni iznos naknade za eksproprijaciju, mogu i sada da ostvare to pravo. Uslov je da u međuvremenu nisu dobili nikakvu naknadu na ime eksproprijacije“, objašnjava Jović.
Naša sagovornica objašnjava da se u praksi susretala i sa građanima čije je zemljište bilo eksproprisano pre 20, 30 godina zarad izgradnje stambenog naselja, a da nikada o tome nisu dobili rešenje. I oni imaju pravo na naknadu po tržišnim cenama koje važe u trenutku donošenja rešenja.
Dešavalo se, dodaje, da se isplati naknada vlasniku za eksproprisanu kuću, ali da naknada za zemljište na kojem se kuća nalazi ne bude utvrđena.
„U mnogo slučajeva su građani ostajali bez pravične naknade za eksproprisanu im imovinu, te naš Zakon o ekspropriaciji predviđa pravo svih građana da se i sada, iako je proteklo dosta vremena, obrate nadležnom sudu i pokrenu postupak radi utvrđivanja i dosuđivanja novčanog iznosa na ime eksproprisane imovine. Jedino što je bitno jeste da u tom vremenu raniji vlasnici nisu dobili naknadu na ime eksproprijacije. Pravo na utvrđenje naknade u ovom slučaju ne zastareva“, objašnjava ona.
Ukoliko sud utvrdi da im je kuća, zemljište ili druga nepokretnost eksproprisana bilo kada po osnovu javnog inetersa, a bez naknade, dosudiće im, objašnjava, iznos naknade po cenama koje su na snazi danas, prema tržišnim cenama u momentu donošenja donošenja sudske odluke , a ne prema cenama u vremenu kada su im nepokretnosti eksproprisane.
