I ovo je bila važna rudarska oblast, i stočarska, i oblast mnoštva lekovitih izvora. Stoga i jako utvrđenje, i naselja veterana.
Sloveni i Vizantija su se stalno borili oko ovoga kraja. I grad se u to vreme zvao kao i oblast – Toplica. A Toplica – po toplim izvorima. Tako piše i u vizantijskim dokumentima sa početka XI veka.

Koliko je Toplica bila bitna svedoče imena mesta na samom putu i u neposrednoj blizini: Lukomir, Donja Toponica, Donja Konjuša, Tulare, Rudare, Lukovo... tu su se u srednjem veku pravili lukovi, topila ruda, držale ergele za ratne potrebe, pravili tulci za strele... Dakle, zanatlijska sela, sela sa zadatkom i namenom.
Na ušću Kosanice u Toplicu, na raskrsnici, gde se odvaja put ka Kopaoniku, i preko Suvog Rudišta ide ka Jadranskom moru, kuda su karavani konja išli stepenicama uz i niz planinu, na levoj obali reke, negde oko 1170. godine podiže Veliki župan Stefan Nemanja vladarsku zadužbinu - velelepnu crkvu posvećenu Svetom Nikoli. Njegova žena Ana s druge strane reke podiže crkvu posvećenu Bogorodici. A staro naselje dobi novo ime - Bele Crkve. Vladar je za ove crkve našao najbolje arhitekte, majstore i slikare carigradske. Tu negde bio je i dvor.
Verovatno je i crkve, i dvor i naselje branila moćna tvrđava čije ruševine i danas izazivaju poštovanje – Marina kula, nazvana tako po udovici sultana Murata II, ćerci despota Đurđa, koja dobi od novog sultana velike počasti i velike oblasti na upravljanje. I Toplicu i Dubočicu, između ostalog.
Crkve su bile pokrivene olovnim krovovima, koje su kasnije Turci skinuli za ratne potrebe. Na turskom, reč kuršum označava olovo...
A kažu da je ispravnije tumačenje da su Turci samo preveli ime ''Bele Crkve'' na svoj jezik – Kuršumlu kilise. I tako – Kuršumlija.

Toplica je stekla ime zbog mnoštva lekovitih, toplih izvora. Kuršumlijska Banja, na primer, 11 kilometara na jug od Kuršumlije, bila je aktivno lečilište u doba Rima. Na recepciji Zavoda za specijalizovanu rehabilitaciju ''Žubor'' u ovoj Banji ćete videti izuzetno očuvan reljef sa likom boginje Higije, iskopan na mestu gde se gradio Zavod, kod samih izvora. Prelepe vile, građene između dva svetska rata, govore o ovoj Banji kao o cenjenom letovalištu.
Sam Zavod je veoma dobro opremljen, i ima 240 postelja. U Banji, udobno smeštenoj u prelepoj dolini ispod Kopaonika osim lečenja, možete se lepo odmoriti, rekreirati, imati izuzetne sportske pripreme.
Vratimo se Kuršumliji. U gradskom jezgru nemoguće je zaobići preko 130 godina staru kafanu, nekada i hotel, pod zvučnim imenom ''Evropa''.
''Evropa'' je do 1912. godine bila poslednji hotel evropskog tipa pre prelaska na teritoriju Turskog carstva. Tu je često odsedao i dugo boravio, zbog obaveznog karantina, srpski konzul u Prizrenu i Bitolju, veliki komediograf Branislav Nušić. Još postoji sto u kafani za kojim je Nušić napisao svoju najurnebesniju komediju, koja i danas izaziva salve smeha širom sveta,'' Sumnjivo lice ''.  Lukovska Banja je 36 kilometara daleko, u gustim šumama kopaoničke podgorine, na 681. metar nadmorske visine. Ovde se leti preko dana kupa u rečicama i bazenima, a čim sunce počne da zalazi oblači se debeo, topao džemper.
Izvori lekovitih voda su ovde nebrojeni, pouzdano se zna za čak 36 (!), topli su (čak i preko 60 S ) tako da se možete, naravno pod lekarskom kontrolom, brčkati i po najjačem mrazu, i izdašni su – 100 litara vode u sekundi, dakle, preko 35.000 litara na sat! Ovde se leče stomačne tegobe, i reumatske, a vrši se i rehabilitacija posle operacija i povreda. Hotel ''Kopaonik'' sa 160 postelja greje se toplim vodama sa banjskih izvora.

Svaka domaćica ovde proizvodi izuzetno lepe, unikatne i kvalitetne odevne predmete od vune, po tehnologiji staroj hiljadama godina. A za fabriku tepiha u Lukovskoj Banji se zna kao za proizvodnju gde možete naručiti tepih, ili ćilim, ručno rađen, ili mašinski. Izbor šara i dezena je tradicionalan, po etnološkim kartama, ali, može biti i po vašem nacrtu...
Šetajući kroz planinu, na 4 kilometara od Banje, naići ćete na selo Štave. U ovom, nekad očigledno rudarskom selu, možete da vidite veoma lepu crkvu iz XVI - XVII veka, posvećenu Sv. Mini.
Brda u gustim šumama kriju dosta divljači. Ako idete automobilom ili autobusom, često ćete prikočiti, zbog ježa, kornjače, zeca, srndaća, divlje svinje... Ili će vam jastreb proleteti nisko iznad glave, plašeći se da ste krenuli prema gnezdu sa njegovim ptićima. A potoci i rečice obiluju ribom. Onom potočnom, planinskom koju je teško upecati, ali je zato slatko pojesti...
A otprilike na pola puta između ove banje i Kuršumlije se završava brana za veliko veštačko jezero Selova, na istoj onoj reci Toplici. Iz nje će se pijaćom vodom snabdevati veliki deo jugoistoka Srbije, uključujući i Niš. Visina brane je već 64 metra, a planiranu turističku i sportsku ponudu, koja se priprema paralelno sa gradnjom brane, teško je i nabrojati i opisati.
Prolom Banja je 22 kilometra jugoistočno od Kuršumlije, pod planinama Radan i Sokolovica. Izuzetna je u lečenju bolesti bubrega i mokraćnih puteva, organa za varenje, kožnih obolenja... Pouzdano, ovde se živelo i pre sedam hiljada godina. Po kapacitetima, što u hotelu i njegovim depadansima, što u domaćoj radinosti, ova banja može da primi oko 2200 gostiju, i uvek je puna.

Flaširana ''Prolom'' voda spada u najpopularnije stone vode u Srbiji.
U blizini ove Banje treba videti staru crkvu posvećenu Sv. Iliji i jedno čudo
prirode: zasad šljiva čija su stabla tako izuvijana kao da ih večito cede nevidljive ruke nekog diva.
A kada se iz Kuršumlije krene na jug ( E – 80, desni krak E - 10 ), i prođe kvalitetan motel u mestu Rudare, skreće se levo, i posle pola sata vožnje seoskim drumom stiže do pešačke staze koja će vas nepogrešivo odvesti do jednog od najčudesnijih mesta na planeti.
Ići ćete kroz bukovu šumu koja je sva oprljena gromovima. Zbog ruda pod vašim nogama. Ići ćete pored Đačke reke, nazvane po selu Đake, i primetićete da u njoj nema ni ribe, ni žaba, ni potočnog bilja, toliko je mineralizovana.
A onda odjednom, šuma se menja, postaje cerova, penjete se uz brdo, do preko 200 neverovatnih kupa koje štrče u nebo, pokrivene kamenim kapama.
To je ''Đavolja varoš'', identična ''Bašti bogova'' u SAD, mesto na kome vetar i kiša oblikuju teren, i gde vetar i izlazak i zalazak sunca sviraju muziku kakva se nigde drugde na svetu ne može čuti.
Neposredno ispod ovog čuda prirode iz stena curkaju izvori ''Đavolje vode''. Smatra se, u narodnoj tradiciji, da ona pomaže zarašćivanje rana, međutim, ipak je bolje ne koristiti je. Jer, ova hloridno – sulfatna voda pripada podklasi voda sa povišenim sadržajem gvožđa, aluminijuma, silicijuma, cinka, fluora, mangana i radijuma. Veoma je kisela, ph vrednost joj je od 3,5, i koncentrovana, sa suvim ostatkom od 5 grama po litru! Možete, za uspomenu, poneti kući flašicu ove neverovatne vode, ali ne mesite sa njom kolače, i ne dajte je deci... Ova voda je i dokaz rudnog bogatstva ovoga kraja.

Ne treba ni pominjati koliko prelepih legendi ima o Đavoljoj varoši i njenoj vodi.
Preduzeće ''Planinka'' iz Kuršumlije, u čijem su sastavu Prolom Banja, Lukovska Banja, hotel ''Evropa'' i motel ''Rudare'', svake godine organizuje foto – koloniju
''Đavolja varoš''. I nema fotografije na kojoj ovo čudo prirode ne priča neku drugu priču...
U Kuršumliji, u Toplici, u moralne norme spada: reći šta misliš, ne vređajući, dočekati gosta najboljim šta imaš u kući, i učiniti sve da se dobro, udobno i bezbedno oseća. Lepih želja gostima nikada dosta, pa je zato običaj da domaćini, po redu i starešinstvu, na gozbi priređenoj gostu u čast, ovome nazdravljaju. A on treba, red je, i da svaku zdravicu vrati. Međutim, onima koji nisu vežbali to malo teže ide, jer obično je dosta domaćih za stolom, a nazdravlja se domaćom rakijom, iz velikih čaša...
No, pošto se niko nikada u ovoj zdravoj, prirodnoj sredini, u šume i reke zavijenoj, a posle dobre, tradicionalne domaće hrane na gozbi, i pored mnogih zdravica nije probudio mamuran i bolestan, turisti vole ovaj običaj.